ЦЕНТАР ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ ЗВАНИЧНО ОТВОРЕН 1. ОКТОБРА
Одлуком Скупштине Града Чачка, Центар за неговање традиције онован је 24. фебруара ове године, а после административних процедура, званично је отворен 1. октобра, са три запослена радника. Поред тога што ће се бавити организовањем манифестација у сеоским срединама, основни циљ нове јавне установе је да подстакне културни живот у руралним подручјима, да афирмише уметничко наслеђе народа нашег краја, споменичке записе, обичаје и веровања која се преносе усменом традицијом, бележења и сакупљања писаних и материјалних објеката народног градитељства и фолклорне архитектуре, као и предмета који су се некада користили у свакодневном животу. “Ако један народ хоће да гради будућност, мора да памти своју прошлост, да чува корене и негује традицију”, нагласио је у разговору за наш лист Зоран Рајичић, вршилац дужности директора Центра за неговање традиције.
ТРАДИЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА – БОГАТА И НЕИСЦРПНА РИЗНИЦА
Према речима нашег саговорника, три сегмента су кључна за делатност Центра за неговање традиције (ЦНТ), организовање манифестација, едукативни и креативни рад са децом и бележење народног блага у сеоским срединама.
– Нова установа културе није конкуренција Народном музеју, Историјском архиву или другим установама. Желимо да анимирамо младе у сеоским срединама да буду мали истраживачи, да запишу обичаје, веровања, старе речи и кованице, бројалице, питалице, гаталице, лирске и епске песме, молитве, ритуале, светковине, практична знања о природи и лековитом биљу и народним рецептима за лечење појединих болести…, а потом ћемо прикупљене податке упутити надлежним установама, које ће се бавити научно-истраживачким радом. На пример, летос смо пописали епитафе са надгробних споменика у Прислоници. Нашли смо споменике из 1849. и 1854. године. Дакле, култура и уметност, обичаји и веровања, лепота и мудрост живљења чине традицију једног народа. Традиција српског народа богата је и неисцрпна ризница коју треба отварати, откривати, упознавати и тако сачувати од заборава непроцењиве вредности које чине лепоту духа нашег народа. Циљ Центра за неговање традиције је очување и развој изворног, народног стваралаштва, едукација и стручно усавршавање у области културе и уметности, развијање и унапређење медијске културе и писмености, стварање услова за развој креативних потенцијала појединаца у области културе, организација сценско уметничких активности, еколошке и хуманитарне активности, активности у области родне, верске и националне равноправности и укључивање особа са посебним потребама у активан друштвени живот – каже в. д. директора Зоран Рајичић.
Феномен глобализације, друштвених мрежа и интернета за последицу има потирање националног идентитета малих народа, а оснивањем нове установе управо се даје значајан допринос очувању нашег језика, писма, обичаја, традиције и културе, наглашава наш саговорник и додаје:
– Верујем да ће нашим примером ускоро кренути и други градови. У Чачку се организује више од 30 манифестација које се финансирају из буџета Града. Већина њих, посебно у руралним срединама, препуштена је волонтерском раду два или три појединца из месне заједнице, без икакве стручне и друге помоћи у изради концепције, програма и саме реализације манифестације. Иначе, културни живот у селима је углавном замро, као и друштвени, спортски… Тренутно постоји само једно активно сеоско културно-уметничко друштво, “Радиша Поштић” из Мрчајеваца, а некада их је било више од 20. Идеја нове установе је да се реафирмише културни живот у селима, да постоје активности током целе године, као што сада раде Мрчајевци са биоскопом, а не само један, два или три дана, када се организује нека манифестација, а преостала 364 дана село буде “мртво” у културном погледу.
ЕДУКАЦИЈА НАЈМЛАЂИХ, КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ
Рајичић каже да ће посебна пажња бити посвећена едукацији најмлађих нараштаја, посебно у селима, наравно, уз стручну помоћ и организацију Центра за неговање традиције:
– У сарадњи са Удружењем за неговање народне традиције “Етнос”, које води мајстор фруле Зоран Јевтић, недавно су покренуте две радионице фруле, у Прислоници и Мрчајевцима, које окупљају скоро 30 полазника. У Горњој Горевници се 41 дете пријавило за фолклорну секцију, да игра, пева и свира, а десетак малишана жели да свира фрулу. Дакле, интересовање код младих постоји, треба само неко да их подстакне и да им понуди праве садржаје. Планирамо и радионице других традиционалних инструмената, фолклора и народног стваралаштва, као и традиционалних техника обраде материјала: пустовање – филцање, ручно ткање, макраме и чворовање, бојење материјала са биљкама из природе, хеклање, плетење, вез… Креативним радионицама желимо и да оживимо старе, заборављене дечије игре: клис и машке, кликери, жмурка, зуца, иде маца око тебе, јелечкиње – барјачкиње, ластиш, фота, школица… Циљ је, не само да се сачувају старе игре, него да се кроз дружење и игру деца социјализују и развијају своје психомоторичке способности. Такође, бар мало, деца ће се одвојити од мобилних телефона и друштвених мрежа, односно, електронских игрица које десоцијализују младе, утичу на пад концентрације и пажње и које пропагирају неке друге вредности које нису својствене српском традиционалном друштву, Православљу и Светосављу. Младим генерацијама треба приближити нашу традицију, наравно, прилагођавајући је савременим тенденцијама у култури, да би је лакше разумели и прихватили као своју. Рецимо, показати да се на фрули могу свирати, не само пасторалне мелодије, већ и рок, џез и класична музика.
Наш саговорник напомиње да је веома важна сарадња са државним органима и другим организацијама и установама, које су битне за остваривање циљева Центра за неговање традиције и за развој културног стваралаштва на територији Града Чачка. Такође, подсећа да при Министарству културе постоји Сектор за заштиту културног наслеђа, који финансијски помаже квалитетне програме у тој области.
– Формирањем Центра за неговање традиције ми постајемо озбиљан партнер који може обезбедити додатна средства за финансирање своје делатности, али и многих манифестација у нашем крају. Са Удружењем “Чувари дела Вука Караџића” већ смо остварили добру сарадњу и недавно организовали образовни програм, тематску представу “Бедеми ћирилице”, у Дому културе у Мрчајевцима. Представа је трајала 45 минута, у сали је било 250 ђака и деца су била сјајна, јер су претходно упозната са правилима понашања у позоришту. Сада су носиоци културног живота основне школе, сјајни директори, учитељи и наставници. Али, такође, је важно да попишемо инфраструктуру, да урадимо попис затеченог стања сеоских домова културе и предлог за њихову адаптацију. Без обзира на то што је седиште нове установе у Чачку, потребно је обезбедити простор за рад у неколико села, где ће запослени из ЦНТ два или три дана месечно организовати састанке са мештанима. Јер, из другачије перспективе се виде проблеми села са асфалта у центру града, а другачије на лицу места, у непосредном контакту са мештанима – рекао је Зоран Рајичић, напомињући да ће ЦНТ посредовати, помагати и давати стручно мишљење у изради елабората организаторима манифестација, културно-уметничким друштвима и удружењима грађана током припреме конкурсне документације за буџетска и друга средства.
Н. Р.
Фото: Архива Зорана Рајичића
ПРЕДАТИ НА ЧУВАЊЕ
– Традиција је променљива категорија, она се разликује од села до села, од региона до региона, што говори о богатству културног идентитета једног народа. Реч традиција је латинског порекла “traditio”, што значи пренети, чувати, предати на чување. У српски језик је дошла преко француског глагола “tradere”. Ми ћемо је користити у смислу преношења и чувања нематеријалног и материјалног културног наслеђа које се преноси годинама или генерацијама “са колена на колено”. Али, постоје две опасности у односу према традиционалном наслеђу. Прва је традиционалистичка, где се традиција схвата као непроменљива категорија, уз опасност да племенита идеја чувања народног блага склизне у политикантство и национализам у негативном смислу речи. Друга је мондијалистичка, где се под утицајем глобализације ниподаштава културни идентитет нашег народа, а величају и усвајају културни обрасци других, великих народа. Глобалисти, да би уништили културу малих народа, чине тихи притисак да народ заволи мондијалистичку културу сумњиве уметничке вредности, понижавајући уједно сопствену националну културу – објашњава Зоран Рајичић.
