ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „СРПСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВО ПИСМО У ОБРАЗОВАЊУ, КУЛТУРИ И ЈАВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ” ДР ВЛАДАНА ЈОВАНОВИЋА
Да би се идентитет народа стамено бранио од утицаја који га могу директно или индиректно урушавати временом, да би народ бранио своје порекло, познавао постулате којим је нација вековима опстајала, потребна је спознаја важности једног од кључних обележја – језика и писма.
Предавање „Језик и његово писмо у образовању, култури и јавној комуникацији” др Владана Јовановића (Институт за српски језик САНУ), које je одржано у уторак, 19. новембра у Малој сали Градске библиотеке открило је актуелна проблемска питања у језику како би се свест говорника усмерила ка очувању Скуп је одржан поводом манифестације ,,Дани Вука Караџића” у организацији Удружења ,,Чувари дела Вука Караџића”. Модератор програма била је др Оливера Крупеж. У уводном делу предавања присутнима се обратила уредник програма Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења ,,Чувари дела Вука Караџића”. Удружење је ову културно-образовну активност реализовало у сарадњи са Градском библиотеком ,,Владислав Петковић Дис”.
Организацијом предавања еминентних универзитетских професора и спровођењем обука за наставнике, манифестација „Дани Вука Караџића” потврђује значај борбе за интегритет језика који је данас на ветрометини.
Истичући бројне референце у раду др Јовановића, др Оливера Крупеж је упутила на значај његових истраживачких подухвата. Циљ предавања које је носило назив „Српски језик као стуб” био је да се расветле кључне тачке које данас утичу на урушавање употребе језика у његовој употреби.
‒ Предавање сам тако и замислио да обухватимо нека актуелна питања српског језика и писма зато што је и писмо незаобилазан елемент српског језика и његовог идентитета, дакле, носилаца тог језика и то у три сегмента: образовање, култура и службена употреба – предочио је др Владан Јовановић.
ПОВЕЋАТИ ЧАСОВЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Како су породица и васпитно-образовне институције иницијални за прихватање и усвајање говорних способности, отуда и др Јовановић истиче да је неговање матерњег језика кроз изучавање у школском систему изузетно важно.
‒ Образовање подразумева саму наставу, а она захтева наставне планове и програме. Осмишљавање тих програма подразумева стандарде који постоје и којих се, пре свега, морају придржавати наставници. Оно што су исходи, то је управо оно што се очекује од ученика да усвоје. Сматрам да је потребно повећати број часова српског језика. У свим разредима, не само на основношколском и средњошколском већ, не знам колико је широј јавности познато, да има доста апела са разних факултета да студенти заиста не владају добро српским језиком. Пре свега, овде мислим на онај део функционалне писмености њихових семинарских, касније дипломских радова, дакле, не владају ни речником ни правописом ни граматиком, што је најзначајније – објаснио је предавач.
Др Јовановић је отворио и питање неусаглашености наставног материјала, садржаја појединих књижевних текстова и њиховог тумачења у настави књижевности. Велики број страних издавача и укидање појединих аутора из читанки имају утицај на индиректну потребу за изостајањем корелације језика, књижевности, историје…
РЕШАВАЊЕ НИВОА ПИСМЕНОСТИ МЕЂУ АКАДЕМСКИМ ГРАЂАНИМА
Који је пут ка уздизању свести о очувању језика и његовој правилној употреби ако имамо увид у то да академски грађани данас не поштују ортоепска и ортографска начела?
‒ Одбор за стандардизацију српског језика је упутио још 2019. године Допис Конференције универзитета Србије да се заложе да се на свим факултетима на универзитетима у Србији у трајању од једне године уведе и српски језик. Конференција универзитета на ту иницијативу није позитивно одговорила, али су неки факултети ипак и без тог јавног позива успели да уведу, да прилагоде својим програмима и часове српског језика. На неким универзитетима постоји српски језик. Мислим да су данашњи академски грађани мање писмени него што су то били њихови очеви, баке и деке – истакао је др Јовановић.
Какво је Ваше мишљење о томе шта утиче на одсуство потребе да се поштује норма? Да ли је узрок свему то што је данас све доступно кроз кратак, оскудан језички садржај, а то су друштвене мреже, дакле, дигитална писменост која је досегла свој неки задовољавајући ниво на најнижем узрасту…? Шта узима маха?
‒ По мом мишљењу је све то зато што се не чита. Просто, прешли смо у неку еру визуализације, а то кажу и психолози за децу на најнижем узрасту ‒ немају пажње. То је претерано гледање цртаних филмова, прерана у прекомерна посета друштвеним мрежама, а књиге се све мање читају – одговорио је предавач.
Сходно наведеном, која би била порука данас младима или читавој нацији?
‒ Порука је да се чита што више ‒ закључио је др Јовановић.
„ПОД ЛАЖНОМ ЗАСТАВОМ БОРБЕ ЗА РАВНОПРАВНОСТ”
Др Јовановић је подробно изнео задатке Одбора за стандардизацију српског језика и других релевантних институција, Нагласио је да струка мора непрестано да се бори да матерњи језик задржи позицију која му припада, а да услед разних изазова и наметања неких нових правила то није нимало лак задатак. Писмо које је директна веза са језиком и питање статуса ћирилице сматра значајним за све сфере његове употребе.
Проблематика Закона о родној равноправности, односно оном његовом делу који се бави тзв. родно осетљивим језиком појашњена је кроз детаљне и примерима поткрепљене одговоре који су дати у одбрану очувања нормираног језика.
‒ О статусу српског језика и књижевности у новије време говори се на Интеркатедарским конференцијама у Тршићу на којима се доносе декларације које би требало да буду водиље у решавању препознатих проблема. Ови догађаји у Тршићу одржани су у право време када су по србистичку струку дошли црни дани и када се вршило насиље над језиком под лажном заставом борбе за равноправност. Одбор за стандаризацију српског језика одмах се изјаснио против овог закона и благовремено је обавештаовао јавност. Упркос свим упозорењима струке и угледних појединаца, тај вештачки конструисани језик ширио се у све сфере јавне комуникације, укључујући културу, науку и просвету. Напослетку, захваљујући прегалачком раду и упорности стручњака нацрт овог закона није усвојен – истакао је предавач.
Др Јовановић је посведочио да су активности Удружења „Чувари дела Вука Караџића” у овој борби имале одјека својим порукама и активностима. Језик и писмо једног народа данас треба да почивају на регулама које су јасно устројене литературом и речима струке. Говорницима српског језика у савременим токовима је неопходно да још чвршће загрле своја упоришта у исконском!
Милица Матовић
