ПРЕДАВАЊЕ МИЛАНА РУЖИЋА „ПРЕПОЗНАЈ ПТИЦУ“
Милан Ружић, председник Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, Чачанин који живи и ради у Новом Саду, један је од наших најбољих познавалаца ових небеских створења, не само у нашој земљи. На предавању „Препознај птицу“, које је прошлог петка, 15. октобра, одржано у оквиру Културно-образовног програма Дома културе, изнео је Ружић део својих сазнања о птицама. Говорио је о томе колико је важно да распознајемо свет око себе (а добар део света су птице), да између нас и њих постоји веза која није само еколошка, већ и културолошка, какво природно богатство има Сува Морава, које птице „станују“ у Чачку, зашто су значајне и како им помоћи, као и томе колико човек уништавајући њих губи, не само своју људску суштину, већ и „тло под ногама“. Теме су привукле већи број Чачана, међу којима је било и много младих људи, па је предавање одржано у великој сали Дома културе.
– Нисам могао открити све тајне, али се надам да сам подстакао људе на размишљање и да ће већ сутра, када изађу напоље, другачијим очима гледати голуба, врапца, свраку… Не постоји ружна птица, јер је природа удесила да све има своју функцију. Ми то довољно не видимо, јер не отварамо довољно своја чула да бисмо схватили где је чије место. Тако кваримо природну хармонију, а онда нас задеси нешто да нас опомене, као сада пандемија. Дошло је време честих опомена. Велике суше, поплаве, указују нам да смо нешто лоше урадили са природом и да је време да се опаметимо. Свако мора и може да уради минималну промену, која ће покренути лавину лепих догађаја… Ако ништа, осећаћемо се добро. Птице су ту да нас увесељавају, да нам покажу колико је битно бити слободан, волети, бити веран, бринути за неког другог, схватити кад је неко рањив, мали, слабашан… једноставно колико значи јунаштво, али и чојство – рекао је за „Чачански глас“ Ружић, чије је интересовање за птице почело још у детињству, а више од 20 година проучава их и, како је нагласио, учи од њих.
На питање колико се свет променио за те две деценије и колико млади људи разумеју оно о чему прича по целој Србији, он је одговорио:
– Десила се велика промена. Те 2001. нисам знао ниједну особу у Србији која поседује двоглед, што значи да скоро никог није интересовало да упозна птичији свет „из близине“. Изгледао сам чудно, не само околини, већ и својој породици. Данас, на излете које наше Удружење организује дође хиљаду људи, много ђака, деце. Сви много знају и гаје љубав према природи. Број расте и даље… Промена није дошла сама по себи, много смо радили, али је било потребно и време, да се промени свест. Генерације које долазе, сигуран сам, мудрије су и од моје и од неких старијих генерација, јер виде да нешто није у реду. Клинци схватају да им на леђима остављамо свет који је много нарушен, остављамо им велику несигурност и не баш лаку борбу. Можемо им, и кроз оваква дружења, оставити наду да својим радом могу нешто да промене и да су много јачи ако су заједно. Родитељи и они старији могу учити од своје деце, јер је и систем образовања померен на боље… Али, померају се и промене које нису добре, тако да морамо много брже да трчимо да бисмо нешто корисно урадили – мишљења је Ружић.
Присутне је упознао са многим птицама које се могу видети у Чачку и околини. А више од 200 можемо „срести“ често. Посебно занимање публике било је за оне које се могу видети у граду (неколико врста сова, четири врсте врабаца, градске ласте, гачци, вране, ветрушке, а неке од „новијих“ су голубови гривњаши и веома занимљиве чиопе које су тек пре десетак година направиле једну „насеобину“ на локацији „Старог Аутопревоза“…) Чланови Друштва „Сове на опрезу“ објавили су две књиге о птицама Чачка и околине, а ускоро би требало да буде штампан и трећи део ове вредне публикације.
Текст и фото: В. Т.
ДОКТОР ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ
Милан Ружић је завршио Ветеринарски факултет у Београду, а докторирао је на ветеринарској медицини. Запослен је у Друштву за заштиту и проучавање птица Војводине, активиста је више невладиних организација које се баве заштитом природе. Учествовао је на више од 20 домаћих и међународних истраживачких пројеката, многим конференцијама, радионицама о птицама и природи. Објавио је више од 70 научних радова и саопштења, као и велики број популарних текстова… На предавању је подсетио и на страшан догађај из новембра 2001. када је на Морави убијено 35 лабудова, који се пре тога у Чачку нису појављивали скоро 80 година. То га је подстакло да се укључи активно у заштиту птица.
БИОЛОШКА РАЗНОВРСНОСТ
„Србија се налази у једном од шест европских центара биолошке разноврсности. На простору наше државе, који захвата мање од једног процента Старог континента, гнезди се и сезонски среће чак две трећине врста птица које насељавају Европу. Истовремено, свесни смо чињеница да многа богатства попут руда, вода, земљишта, ваздуха и шума немилице трошимо и неповратно губимо. Немудро коришћење ресурса није заобишло ни живи свет који је данас, више него икада, на удару урбанизације, развоја саобраћаја и енергетике, пољопривреде, загађења и других видова угрожавања.“, неки су од података које је навела Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Дома културе.
