VLADA ARSIĆ, NOVINAR I PUBLICISTA, O OPASNOSTIMA KOJE VREBAJU NA INTERNETU
“Ne znam nijednog roditelja koji bi pustio svoje dete samo u džunglu, tamo gde vrebaju zveri i druge opasnosti, ali je malo onih koji slute da virtuelna xungla može biti i opasnija. Sa druge strane, znam da je većina roditelja srećnija kada im je dete u kući, za računarom, nego negde u gradu, verujući da je tada potpuno bezbedno. Nažalost, iskustva govore da nije”, rekao je Vlada Arsić, novinar i publicista, na predavanju koje je održao u Regionalnom centru u Čačku, na temu „Opasnosti koje vrebaju mlade u stvarnom i virtuelnom svetu“.
Svi koji su do juče vrebali našu decu na ulicama se masovno prebacuju na društvene mreže i tamo postavljaju svoje zamke. A one su, kako Arsić objašnjava, iste kao i na ulici, u školskom dvorištu, kafiću ili bilo gde u gradu.
– Postoje razne vrste predatora, pedofila, sektaša, dilera droge, trgovaca ljudima… Svi oni koriste prednosti Interneta, široko polje delovanja, anonimnost, mogućnost lažnog predstavljanja, te strpljivog i upornog vrebanja potencijalnih žrtava. Posao im je olakšan i time što se deca u virtuelnom svetu ponašaju drugačije, manje su oprezna, radoznala i lakše stiču poverenje. Doskoro, predatori su mogli da priđu samo deci koja ih poznaju – deci prijatelja, komšija, rođaka, kolega… Zahvaljući društvenim mrežama, sada mogu da priđu bilo kome – kaže Arsić. Nažalost, kao relativno nova pojava, Internet ne pruža previše mogućnosti da bismo se učili na tuđim greškama. S obzirom na to da ga mlađe generacije znatno češće koriste, lako je pretpostaviti da su one i najugroženije. Arsić ne misli da one nisu svesne opasnosti, ali kao po pravilu, kako kaže, ta svesnost se iskristališe tek onda kada se suoče sa nekim zlom. Mogućnost lažnog predstavljanja je samo jedna u nizu zloupotreba, ali ne i jedina.
-Trinaestogodišnja devojčica, na primer, može mesecima da razgovara na Internetu sa svojom vršnjakinjom, da joj se poverava i razmenjuje intimne informacije i fotografije, a da i ne sluti da sve vreme „ćaska“ sa odraslim, izopačenim muškarcem. Sa druge strane, predator ne mora ni da krije svoje godine. Dovoljno je da detetu pokloni pažnju i vreme, da ga sasluša i ohrabri, da ga opravda i nikada ne okrivljuje za ono što je učinilo, i vremenom će ga upoznati bolje nego i sami roditelji ili nastavnici – kaže Arsić i objašnjava da na taj način dete veruje da je steklo prijatelja, nekoga za ispovedanje i dragu „tetka Savetu“, a zapravo ne zna da predator sve vreme prikuplja ucenjivački potencijal kojim će ga, jednog dana, izvući iz bezbednosti kuće i prinuditi ga na susret.
INTERNET NEMA “UPUTSTVO ZA UPOTREBU”
Arsić smatra da deca o Internetu znaju mnogo, čak znatno više nego što njihova zrelost, životna mudrost i iskustvo mogu da isprate. Internet je, prema njegovom mišljenju, istorijski fenomen, prvi put je to nešto gde su deca tehnički superiornija u odnosu na roditelje, ali, kako kaže Arsić, nema onog što bi on nazvao „upustvom za upotrebu“.
– Ranije, kada je roditelj učio dete šta je automobil i kako se njime upravlja, istovremeno ga je upozoravao šta ne sme da radi i šta je to što bi i njega i druge moglo da dovede u opasnost. Kod Interneta toga nema. Deca slobodno surfuju društvenim mrežama, zalaze i na stranice na koje nikako ne bi smeli, ne znaju i ne slute da bi išta loše moglo da im se dogodi. A kada se to dogodi, posledice su neretko teške, pojedini plaćaju doživotnim traumama, a neki, nažalost, i životom – rekao je predavač.
Autor knjige „Armagedon“ smatra da je odgovornost zaštite dece od opasnosti koje vrebaju Internetom “na svima“. Od porodice, školskog sistema i sredstava informisanja, do celokupne društvene zajednice.
– Samim tim što se suočavamo sa nečim relativno novim i nepoznatim, niko ne može čak ni da predvidi šta sve može da se dogodi u ovoj sferi (malo-malo, pa se suočimo sa nekom potpuno novom vrstom zloupotrebe). Nameće se potreba za stalnom edukacijom, predavanjima, podizanjem opšte informatičke pismenosti i, u cilju prevencije, stalnim navođenjem konkretnih primera šta se sve i na koji način dogodilo – kaže Arsić. Osnovno je da se svi korisnici Interneta, kroz edukaciju, osposobe da sami prepoznaju opasnosti i izbegnu rizična ponašanja, da prepoznaju delatnost predatora i preduzmu mere kako bi ih u tome sprečili. „Rečju, da umesto lovine postanu lovci, da nijedan internet-nasilnik ne bude siguran da će do kraja ostati anoniman, a time i nekažnjen“, objašnjava naš sagovornik.
“TRUDITE SE DA DETE U KONTROLISANIM USLOVIMA NEČIM OVLADA”
Tehničko osposobljavanje i informatička pismenost se danas nameću kao nužnost, kao i učenje jezika ili savlađivanje nekih drugih veština, pa samim tim i korišćenje Interneta. Arsić je mišljenja da nije toliko bitno u kojim godinama će dete početi da koristi tablet ili telefon, već je mnogo značajniji način na koji će to da uradi. Svedoci smo da danas mnoga deca, već sa tri ili četiri godine ne ispuštaju iz ruku telefone ili tablete. Arsić to komentariše na sledeći način:
– Jedno je kada dete svesno i postepeno uvodite u svet informatike, kada ga podučavate i trudite se da u kontrolisanim uslovima nečim ovlada, a sasvim drugo kada vam ta sredstva služe isključivo da biste ga njime umirili i potom na njega zaboravili. A to bi, oprostite na poređenju, bilo slično kao kada biste ga, u želji da nauči da vozi bicikl, stavili na sedište i gurnuli nizbrdo.
Činjenica je da Internet postaje sve uticajniji i kao medij, mesto koje pruža izuzetne mogućnosti u oblasti informisanja, obrazovanja, komunikacije, opšte kulture… Pa, tako danas, uglavnom uz jutarnju kafu se prve vesti čitaju na pametnom telefonu. Ipak, Arsić smatra da informacije koje dobijamo na ovaj način ne smemo prihvatiti „zdravo za gotovo“, koristiti ih bez provere ili se oslanjati samo na njih. Kao najbolji primer za to on navodi, kako kaže, „doktor Gugl“, koji mnogi koriste kao zamenu za odlazak kod lekara specijaliste ili „Vikipediju“ koja, uprkos obilju korisnih informacija, često zna da objavi i krajnje nepouzdane podatke.
NA ŠTA RODITELJI DA OBRATE PAŽNJU?
– Pre svega da obrate pažnju na svoje dete i poklone im svoje vreme. Ako oni nemaju dovoljno vremena, neko drugi će ga sigurno imati. Ako se dete se zaključava u svojoj sobi, gasi monitor kada uđete u sobu, menja raspoloženje nakon onlajn ćaskanja sa bilo kim, ako u kući pronađete neke stvari čije poreklo ne znate, sve su to znaci da problem možda postoji. Tada se zaista potrudite da razgovarate sa detetom, nemojte ga nikada optuživati, jer u ovom slučaju deca zaista nikada nisu kriva. Jer, oni koji ih vrebaju su savršeni manipulatori i prevarili bi i mnogo zrelije nego što su deca – objasnio je Arsić.
I.M.
