КОЛЕКЦИОНАР ИЗУЗЕТНИХ ЗНАМЕНИТИХ СРПСКИХ ВИШЕВЕКОВНИХ ДОБАРА
Да су људске судбине често испреплетане сведоче околности које историја потврђује значајним датумима. Српски народ је ратовањима, биткама које је вековима уназад достојанствено војевао учио да се добротвори и савезници нађу на местима где је човечност мерило свих вредности. Наведено потврђује и данас Сиголен д’ Епере, чукунунука славног маршала Франше д’ Епереа која је везе са Србима поново, још чвршће увезала браком са Србином.
Сиголен д’ Епере рођена је у Француској 1977. године и по занимању је дизајнер визуелне комуникације. Своје детињство и порекло памти као патријархално васпитана девојчица. Одувек заинтересована за везе са пореклом, за историјске околности у којима су поникле славне личности, сама је сведочила причама о свом чукундеди, славном француском маршалу Лују Франшеу д’ Епереу. Живот проводи у Француској, али пре шеснаест година добија и друго држављанство.
Она је стекла знање за старе технике уметничког урамљивања да би дала праву вредност документима у музеју, за шта се страствено бори годинама. Радила је као асистент Националног природњачког музеја у Паризу. Очарана је разноврсношћу биљних врста, нарочито лековитим биљем.
Везе са Србијом су вишеструке, наиме, Сиголен своју породицу оснива удајом за Србина, Милана Вујића пореклом из Горњег Милановац. Њен супруг ради на усавршавању старог заната, таксидермије, на Националном природњачком музеју у Паризу (препарирање животиња и ловачки трофеји). Милан је и власник једног француско-српског бистроа у Паризу који промовише српску културу кроз музику, кисели купус и ракију. Наиме, удајом за Србина Сиголен касније добија и двојно држављанство.
ПОДСЕЋАЊЕ НА ПОРЕКЛО
Рођени брат чукундеде Сиголен д’ Епере је био славни маршал Француске и почасни војвода српске војске из јануара 1921. године у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Како је његовим заслугама извршен пробој Солунског фронта, те је закључен уговор о капитулацији бугарске војске, Србија је ослобођена. Захвални Срби одају му почасти пријемом у мају 1936, а до данас у престоници остаје подигнут споменик из 1936. године изнад Аутокоманде, управо на углу булевара од којих један носи његово име.
Сиголен се данас својим радом труди да оствари циљеве којима ће бити потомак достојан свог претка.
„СВЕ СЕ ТО ОСЕТИ НА ГЕНЕРАЦИЈАМА”
Сиголен д’ Епере своје сећање на чукундеду увезала је вишеструко, како везама са Србијом у којој постаје, како она наводи, „српска снајка”, тако и колекционарењем вредних историјских знаменитости, енциклопедија, писама, фотографија, маркица и осталих предмета за свакодневну употребу.
Свој животни пут да се роди у околностима у којима јој је француски маршал и српски војвода сматра благословом
-Све се то осети на генерацијама, то данас ми видимо у складном браку већ шеснаест година. У том браку имамо сина и заиста складну породицу. Са поносом говорим о своме чукундеди Франшеу д’ Епереу. Моје сећање на њега је живо управо и кроз све ово што ја данас радим, навела је Сиголен.
Фото: колекција Сиголен д’ Епере
Саговорник је истакла да се њено мисионарење ка пореклу одвија кроз вишедеценијско скупљање предмета који су комуникација како са њеним прецима, тако и са њиховом историјом која се неминовно увезала са судбинама других нација. Достојанственост коју Сиголен појавом истиче потиче управо из чврстих упоришта које је заслугама њен чукундеда оформио, укоренио у порекло те француске породице.
КОЛЕКЦИОНАР ЗАГЛЕДАН У БУДУЋНОСТ САЧУВАНОГ
Именом Музеј славне Србије оправдава се назив свега што Сиголен својим колекционарењем жели да сачува од заборава. Наиме, Милановчанка француског порекла са својим супругом Миланом трудом покушава да оснује Музеј који ће бити смештен у Варницама. С разлогом да са Островице гледа лепоте Србије које им видик пружа, Сиголен жели да са својим супругом пројектом о Музеју славне Србије отвори музеј на месту старе школе у Варницама.
-Велики труд улажемо, активно се интересујемо и залажемо када год смо у Србији да наша идеја заживи. Планирамо отварање Музеја који ће бити благо које сам годинама куповала из најразличитијих делова света, чувала, позајмљивала музејима. Идеја је да се вратимо историјским и културним вредностима које су Србија и Француска имале како појединачно, тако и једна за другу кроз новине, прве маркице, прве фотографије о Обреновићима, везе са краљевима српским, сазнањем ко је био Карађорђе…
ПУТЕШЕСТВИЈЕ ПО МУЗЕЈИМА ДО МУЗЕЈА СЛАВНЕ СРБИЈЕ
Подсетивши на славни споменик у Француској где су краљ Петар I и краљ Александар I Карађорђевић, Сиголен д’ Епере Вујић је опоменула на онога ко је по народу оглашавао потребу и позива на прикупљање новца за исти – на свог чукундеду. Скромност и ненаметљивост маршала Франшеа данас она оправдава али нешто другачијом мисијом.
Милановчанка и Францускиња уједно годинама уназад своје предмете које је сакупљала са свих страна света позајмљује музејима приликом изложбе.
-Жеља ми је да посетиоци музеја, чак и деца, уче историју гледајући. Толико живописних боја на сликама које су илустрација чоколаде или цигарета код нас у Француској. На омотима сте могли с краја 19. века да видите српске краљеве, грб и заставу. Чуло се о Карађорђу из француских новина, али сам исто тако у своју колекцију похранила и оно што је за вас Србе значајно – „Новине Сербске”, истакла је Сиголен.
Музеј рудничко-таковског краја је претходне године имао изложбу о краљици Драги Обреновић, тренутно, у августу 2022. године музеј у Смедереву користи њен изложбени материјал, излагала је у Ужицу, Крагујевцу, али и у земљама региона… Циљ Сиголен је да страст према историјским добрима испољи кроз њихово очување.
Назначени делић залагања чукунунуке маршала Д’ Епера представља виши циљ, а то је да заживи оно што је планирала кроз Музеј славне Србије у Варницама. Старе разгледнице са мотивима српских ношњи су драгоценост која је њено власништво. Сиголен тражи начина да дође до свих разгледница које су послате из Србије по целом свету пре више од 100 година. Будући да је било тешко доћи до разгледница, она успут проналази и старе новине, гравуре, старе фотографије и сличице са разним мотивима везаним за српски народ.
„КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА” И „БАЛКАНСКА КАФА” УЗ НАДУ
Сиголен д’ Епере Вујић своје нити порекла обнавља и многоструко увезује својим залагањем и радом, страшћу према колекционарењу и потрагом и по интернету за српским културним и историјским благом.
Сетне тонове песме „Креће се лађа француска” се труди да уз проглас о пореклу замени ведрим погледом у будућност која све пољуљано са солунског пристаништа данас жели да усидри у свој музеј сећања. На овај начин ће научено на српском тлу, уз срцу драгу „балканску кафу” имати неугаслу наду да ће њено колекционарење угледати Музеј славне Србије!
Милица Матовић
