Вечерас, у Галерији Народног музеја, Вуков огранак представља књигу Раденка Ћурчића.
У сусрет представљању књиге „Човек је оно што прећути“, неколико реченица из рецензије др Владимира Димитријевића: „Да му је било тешко да своја сећања и осећања уобличи у књигу (не као приповедачу, јер се у тој вештини показао, сасвим очекивано, као неприкосновен, полетан у свом мајсторском излагању; него као човеку, и данас збуњеном пред страшном судбином која га је снашла као дете), види се и по томе што је свог оца Милана назвао Јелесијем, а мајку Новку Миланком. Настојавао сам на томе да се ово измени, али на крају, одустао сам – питање потраге за својим идентитетом није нимало једноставно и не треба се уплитати у чворишта која не умемо да развежемо). /../Истина букти на свакој страни ове књиге и у њој нема измишљеног (мада има одсањаног, јер се није могло све наћи у фактографији).“
