ORGANSKA BUNDEVA U GORIČANIMA
ČISTA PROIZVODNjA – DOBRA ZARADA
Na njivama Goričanaca ovog leta su baš bile ucvetale tikve. I ne bilo kakve, već bundeve sorte “dikinson”, i to organske. Inače, u našoj zemlji tikva s
e još uvek gaji na manjim površinama i to uglavnom kao usev uz neko drugo povrće. Najviše je ima po Banatu, pa je često zovu i banatska banana. A plodna moravska zemlja u Goričanima pokazala se baš dobra za ovog ”gorostasa” u svojoj vrsti.
Dvadesetjednogodišnji Ivan Nikolić, jedan od šestorice Goričanaca koji su shvatili da je organska proizvodnja dobra šansa za “čistu” zaradu, kaže da je ovogodišnji rod bio iznad očekivanog i da je celokupnu količinu ovih zaista domaćinskih bundeva (prosečna težina je oko 15 kilograma) otkupila jedna kraljevačka hladnjača, sa kojom su poljoprivrednici ranije sklopili ugovor. Nikolići su pre tri godine počeli da gaje malinu “polku” na oko 50 ari, od kada i datira saradnja sa kraljevačkom hladnjačom.
– Na njihov predlog, zainteresovali smo se za ovu sortu bundeve. Seme nam je kao kompenzaciju dala hladnjača. Hteli smo da pokušamo sa nečim novim… Ova sorta koristi se kao kvalitetna podloga za sokove i kašice, zato je i zanimljiva za poljoprivrednike. Radi se isključivo organska proizvodnja, bez korišćenja hemijskih preparata. Ove godine zasadili smo tikvu na ukupnoj površini od dva i po hektara, odnosno svaka porodica po 50 ari. I pokazalo se da su uslovi odlični, jer su prinosi bili oko 65-70 tona po hektaru, što je, kako su nam rekli prilikom otkupa, dobar rod. Na njivi, koju sam odabrao za bundevu, a koja je blizu Morave, ranije je bila lucerka. Na istoj parceli gajimo i organsku malinu – kaže Nikolić.
Pre nego što su zasadili “polku”, rađena je kontrola kvaliteta zemlje. Osim ”dikinsonke”, u selu je ove godine bilo i “italijanke” i “lole”, sve za istu hladnjaču. Za razliku od “italijanke” i “lole”, čiji su plodovi sitniji, ”dikinson” su velike tikve, a ovogodišnja rekorderka u Ivanovom zasadu imala je oko 35 kilograma!
– Sadnja je obavljena krajem maja, a celokupna berba krajem oktobra. Zemljište i foliju sam pripremio sam… Malo je bilo teže u početku, jer nije tretirana nikakvim otrovima, zbog čega je zasad morao više puta ručno da se plevi. Bilo je neophodno zalivanje “topovima”, za šta smo koristili moravsku vodu – prepričava Ivan u kratkim crtama celu organizaciju proizvodnje. Budući da je zaposlen u Kraljevu, a u radnom odnosu su i njegovi roditelji, Nikolići angažuju sezonske radnike za setvu, plevljenje i za “skidanje” plodova.
– Svi radimo koliko može da se stigne posle posla… Ovo je, ipak, prva godina i nisam uspeo da nađem mnogo literature o ovoj sorti, koja, inače, nije podložna bolestima, rod je bio bez truleži, tako da je baš isplativo baviti se ovom proizvodnjom – smatra naš sagovornik.
U prilog tome govori i da je celokupan rod, osim one najveće tikve, koju su Nikolići ostavili za svoje domaćinstvo, otkupljene po ceni od 20 dinara po kilogramu. Zato Ivan planira i sledeće sezone da nastavi sa ovom sortom bundeve, a razmišlja i o većoj površini, čak i do pet hektara. Ali će to zavisiti i od otkupljivača, odnosno, da li će obezbediti seme, kao što je to bilo ove sezone…
V. Trtović
Ceo tekst pročitajte u novogodišnjem broju “Čačanskog glasa“
