ИЗЛОЖБА “МИЛЕНА ЧУБРАКОВИЋ” ОТВОРЕНА ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА
Милена Чубраковић заузима значајно место у развоју сликарства друге половине 20. века у Србији. Крајем шездесетих и у првој половини седамдесетих година она је у области апстрактне уметности, кроз геометријску концепцију и конструкцију остварила важан искорак у промишљању и грађењу сликарског медија, створивши примере чисте геометријске апстракције потпуно лишене алузија на видљиву стварност. Осим на стваралаштво сликарке, на отварању изложбе “Милена Чубраковић,” прошлог четвртка, 8. децембра, у Уметничкој галерији “Надежда Петровић”, директор Бранко Ћаловић и аутор и кустос изложбе Јулка Маринковић подсетили су и на животни пут уметнице, од Бреснице, преко Рима, до Бреснице.
ПОДСЕЋАЊЕ НА СТВАРАЛАШТВО, УМЕТНИЧКУ И ЖИВОТНУ СУДБИНУ СЛИКАРКЕ
Милена Чубраковић рођена је у Бресници, код Чачка и никада није заборавила своје родно место, иако је велики део свог живота провела у Риму, где се уметнички формирала и афирмисала. Учествовала је на осмом Меморијалу Надежде Петровић, 1974. године, и опоруком је Галерији оставила седам слика, два аутопортрета и пет изузетно значајних слика, које репрезентују њено бављење геометријском апстракцијом. Данас се Миленина дела углавном налазе у Националној галерији савремене уметности у Риму, али и у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама код нас и у Италији, рекао је директор УГ “Надежда Петровић” Бранко Ћаловић, нагласивши да је Милена Чубраковић изузетно значајна за југословенско сликарство друге половине 20. века:
– Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година Милена је направила значајан искорак у апстрактној уметности и отишла у потпуну геометријску апстракцију. Ова изложба представља стваралачко и животно сећање на уметницу која је оставила дубок траг на уметничкој сцени, а коју је препознала и италијанска критика.
Аутор и кустос изложбе Јулке Маринковић, подсетила је да је Милена Чубраковић ступила на уметничку сцену у време када се, иначе, у европској уметности дешавају велике промене. То је најбоље систематизовала изложба из 1963. године, чији је аутор чувени критичар Арган, под називом “После енформела”, а која је поставила питање у ком правцу ће се даље развијати уметност, рекла је Маринковић и додала:
– То је време када се завршава Хладни рат и када се дешавају блоковске прерасподеле у целом свету. Та ситуација се одражава и у уметничком смислу, што је изазвало различите реакције, два тока у уметности. Један ток је предметна, наративна уметност (нова фигурација, реализам), док је други ток у оквиру нових тенденција окренут више ка геометријској аптракцији, поп арту, кинетичкој уметности. Поларизација која се десила у оквиру те изложбе сиже је за даљи развој европске уметности.
“СИМФОНИЈСКИ СЛОЖЕНА ГЕОМЕТРИЈА НА СЛИКАМА”
Изложба “Милена Чубраковић” је подсећање на стваралаштво, уметничку и животну судбину сликарке, која је по завршетку студија и почетних стваралачких успеха, уметнички развој и сазревање наставила у Риму, у коме је живела до смрти. У новој, уметнички подстицајној клими, а посебно за време деловања у оквиру међународне уметничке групе “Illumination”, коју је 1967. године основао јапански уметник Нобуја Абе, Милена је развила посебан сликарски концепт, који је био веома запажен код италијанске критике. Тај концепт, близак најактуелнијим тенденцијама у италијанском сликарству у то време, Милена Чубраковић ће и касније, у различитим модалитетима, разрађивати до краја живота.
– Милена доживљава судбину већине уметника, који одрастају и школују се у једној, а културно и уметнички се развијају у другој средини, да буду заборављени. Завршила је ликовну академију у Београду и потом је отишла у Рим, не слутећи да ће у том граду остати читавог живота. Циљ изложбе је да покаже дело Милене Чубраковић и њено право место у развоју српске уметности у другој половини 20. века, првенствено, у периоду који карактерише геометријска апстракција, у чему је она најзначајнија. Поред тог, почетног, римског периода, ту је и други сегмент који говори о њеном развијању. Криза осамдесетих се види и у њеним делима, кроз ломљење форме на различитим колажима. У деведесетим годинама она је била у великој кризи, јер није могла да прихвати бомбардовање Србије и Југославије. То је Милену јако погодило и, како је говорила, било је то време када је она, као уметник, ћутала. Није стварала, али је у то време била активна као патриота, родољуб, у хуманитарним организацијама. Тек када је постигла своју унутрашњу равнотежу, кренула је да ради. Милена опет слика у свом духу, геометријском, али та геометрија сада има једну ноту музике, како је говорила, “то је симфонијски сложена геометрија на сликама” – рекла је Јулка Маринковић.
ТРАЈНА ВЕЗА ИЗМЕЂУ БРЕСНИЦЕ И РИМА
Милена Чубраковић је умрла у Риму 2004. године и по жељи сахрањена у родној Бресници, у чијој школи се данас налази барељефна спомен плоча са њеним ликом, која је поклон пријатељице Ане дел Агате, уметнице и историчарке уметности из Италије, као трајна успомена и веза између Бреснице, Чачка и Рима.
– Прича о Милени Чубраковић креће из Бреснице 2004. године, када су је њени најближи пријатељи и сарадници допремили у Бресницу да ту буде сахрањена. Рођена је у Бресници, где је завршила четири разреда основне школе, јер је њен отац био учитељ Светомир Чубраковић. Касније је породица прешла у Краљево, а потом је отишла за Београд. Милена, као девојчица памти Бресницу, али и својим сликарским оком. После много времена, пошто је живела у Риму, чула је да школа у Бресници слави 150 година постојања и пожелела је да дође. Својим колима, сама, готово непозвана, јер организатори нису знали за њу, дошла је и том приликом отворила Споменик буквару, који се налази испред ОШ “Ђенерал Марко Ђ. Катанић” – подсетила је Милица Баковић, библиотекар саветник у пензији.
За потребе изложбе, поред дела из фонда Уметничке галерије “Надежда Петровић”, позајмљени су екпонати из: Музеја савремене уметности у Београду, Музеја савремене уметности Војводине, Галерије Матице српске Нови Сад, Колекције савремене српске уметности Wiener staedtische осигурања, Фондације “Мира Бртка” Београд, Галерије “Лазар Возаревић” Сремска Митровица, Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” Чачак, ОШ “Ђенерал Марко Катанић” Бресница и од приватног колекционара Војислава Новеског.
– Са поносом истичемо да поседујемо 14 слика и више од 200 цртежа чувене српске сликарке Милене Чубраковић, која је била савременик Лазара Возаревића, а и по стилу, по геометријској апстракцији се “додирују”. Веома нам је важно што смо део ове изложбе, јер је траг који Милена оставља у домену геометријске апстракције у српској уметности јединствен. Свака промоција ове врсте уметности за нас је изузетно значајна, јер је и Лазар Возаревић, у својој посебној фази, дотакао врхове геометријске апстракције – рекла је Марија Вукајловић, кустос Галерије “Лазар Возаревић” у Сремској Митровици, која је присуствовала отварању изложбе.
Иначе, Чачани су, прошле суботе, 10. децембра, могли да уживају и у вођењу кроз изложбу “Милена Чубраковић”, нашег истакнутог историчара уметности и ликовног критичара Јерка Денегрија. Изложба, која је реализована у оквиру програма поводом обележавања Дана града, уз подршку Града Чачка и Министарства културе, биће отворена до 10. јануара.
Нела Радичевић
