ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ ИЗ МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ У ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКОЈ КЛИСУРИ
ПИШЕ: др Милош Тимотијевић, историчар
Услед многих разарања и уништавања мало је тога остало у ризницама овчарско-кабларских манастира, а посебно у Вазнесењу које је више векова провело у рушевинама. Ипак, једна од рукописних књига која је настала баш у овом манастиру, Четворојеванђеље из 1570. године, преживела је више од четири столећа. Чувана је најпре у збирци Алексе Ивића у Новом Саду, а сада се налази у Народној библиотеци у Београду.
Јеванђеље је писано ћирилицом српске редакције на хартији фолио формата и броји 364 листа. Дрвени повез је највероватније познијег датума. Књига је пресвучена кожом у коју је, на средини предње корице, утиснут декоративни дугуљасти медаљон изведен спајањем четири сараценска, посувраћена лука, који оивичавају сцену Распећа.
Први листови сва четири јеванђеља почињу великом заставицом, редом декоративних слова и преплетним иницијалом. Цео рукопис је украшен са пет већих и четири мање заставице које су, попут вињета, стављене на завршетку јеванђеља.
Заставице и иницијали у преплету изведени су црним мастилом и накнадно попуњавани бојом. Увек су бојени само међупростори, а траке или лозице, које формирају геометријске или биљне орнаменте, остале су неиспуњене бојом. Претпоставља се да је златна боја на орнаментима накнадно додата преко првобитног окера.
