МИРЈАНА ЂОКОВИЋ, ПОМОЋНИК ГРАДОНАЧЕЛНИКА ЧАЧКА, О ПРОБЛЕМИМА ЗАГАЂЕЊА МОРАВЕ
Загађење Западне Мораве један је од највећих еколошких проблема у Чачку, сложили су се многи саговорници током овог серијала. Значајну улогу у томе свакако имају и отпадне воде које се уливају директно у реку. Регулисање тог питања, веома важног, како због заштите животне околине, тако и због веома строгих и скупих норми Европске уније, могло би највећим делом бити решено изградњом планираног централног постројења на уливу Атеничке реке у Западну Мораву и реконструкцијом црпних станица „Бељина“, „Кошутњак“ и „Љубић поље“.
ПРОЈЕКАТ ВРЕДАН 23 МИЛИОНА ЕВРА
Мирјана Ђоковић, помоћница градоначелника Чачка за област екологије, очекује да први радови на изградњи фабрике буду крајем ове или почетком наредне године. Према њеним речима, то зависи од ревизије пројекта коју ће радити представници Европске уније, која навећим делом финансира ову инвестицију. Око 23 милиона евра коштаће цео пројекат, који обухвата изградњу фабрике и две саобраћајнице (од Булевара Николе Тесле до црпне станице „Љубић поље“ и улице ка постројењу), као и реконструцију постојеће три црпне станице.
Град Чачак је извластио неопходне парцеле и у јавну својину је преведено седам хектара земљишта у Прелићима, колико ће заузимати будућа фабрика. Ђоковић каже да је идејно решење за ово постојење достављено Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, након чега следи добијање локацијских услова и грађевинске дозволе.
– Град Чачак је све урадио у предвиђеном року. За пројектовање фабрике била је ангажована фирма „Ехтинг“, а комплетну пројектну документацију припрема шпанска компанија „Ептиса“, која је тај посао добила на тендеру Министарства за заштиту животне средине. Око 350.000 евра за израду техничке документације обезбеђује Шведска агенција за међународну развојну сарадњу SIDA – појашњава она.
На питање колико Чачани могу имати користи од постројења на излазу из града, па многи коментаришу да чистимо реку за локалне самоуправе у низводном току, она каже:
– Постројење није предвиђено да пречишћава Мораву, већ отпадне воде. Колектори су код СЦ „Младост“, у Бељини и Прелићима. Логично је да пречистимо реку на тим локалитетима. Ми не можемо да утичемо шта ће нам доћи из горњег тока Мораве, на тим локалним самоуправама је да реше тај проблем. Ужичани то већ раде… – напомиње Ђоковић.
Важно је и да Чачак није одустао од изградње мањих постројења на другим локацијама.
– Централно постројење је предвиђено за око 96.000 еквивалената, што обухвата градско подручје. Али је идеја да буду и постројења која ће обухватити села у којима постоје канализациони системи: Пријевор – Трбушани, крак из индустријске зоне, системи за Мрчајевце, Горњу и Доњу Трепчу – Станчиће… Али, за то ће се тек радити пројекти – каже она.
Према ранијим проценама, фабрика за прераду отпадних вода требало би да буде изграђена у наредне три године.
ЕЛАБОРАТ ЗА РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА ИНДУСТРИЈСКИХ ОТПАДНИХ ВОДА
На питање да ли су предузети неки кораци како би се река Западна Морава заштитила од поновног загађења, односно да се не би поновила ситуација као претходних неколико година, Ђоковић каже:
– Град је урадио много. Више од два милиона динара смо платили анализе које су се односиле на загађење Лупњаче, а самим тим и Западне Мораве. У међувремену, добили смо и елаборат од једног експерта, који је и у „Сартиду“ успешно решио проблем индустријских отпадних вода. Сви потенцијални загађивачи знају да имамо елаборат и да то може да се реши… Чињеница је да Град нема надлежност да би могао било кога да натера да уради предтретман. Било би веома пожељно да сви потенцијални загађивачи на територији Чачка, а параметре за то поседује наша Служба заштите животне средине, ураде предтретман, како не бисмо дошли у позицију да не може да ради новоизграђено централно постројење за пречишћавање отпадних вода. Доћи ће тренутак када то више неће моћи да се пролонгира, када ће све морати да се уради по прописима – истиче Ђоковић.
В. Т.
СТАРИ ПРОЈЕКАТ
О фабрици за пречишћавање отпадних вода говорило се пре више од четрдесет година, чак је био урађен идејни пројекат и одређена локација, веома близу новопланиране на уливу Атеничке реке у Мораву. Генерални пројекат уговорен је још крајем 1976. године између „Енергопројекта“ и јавног предузећа „Водовод“, а две године касније је ревидиран. Финансирање пројекта делом је извршено из средстава Међународне банке из Вашингтона. По препоруци те банке и уз њену сагласност, за израду решења постројења ангажован је један професор Бечког универзитета. Решење је рађено чак у шест варијанти… Одлагање радова настало је због неопходне студије заштите вода целе Западне Мораве.
