Najugroženiji deo privatnog, preduzetničkog sektora, moći će da računa i na dodatnu podršku čije modalitete, na osnovu predloga privrede, Privredna komora Srbije (PKS) razmatra zajedno sa nadležnim ministarstvima, rekao je predsednik PKS Marko Čadež.“Jasno je da buduće mere državne pomoći više ne mogu biti linearne, jednake za sve kompanije, već usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija – ka najugroženim delatnostima i malim biznisima. Razgovaramo, recimo, o mogućnostima dodatne podrške putničkom saobraćaju koji je pretpreo, kao i turizam, velike gubitke“, rekao je Čadež u intervjuu agenciji Beta.
„Medjutim, što kriza duže traje, sve je izvesnije da će, kao i svuda u svetu, privreda morati da preispita i prilagodi pravila poslovanja, a države terapiju – mere podrške korporativnom sektoru, kako bi se očuvalo zdravlje kompanija na duže staze i podržali oni biznisi koji mogu da prežive i održivo posluju“, rekao je Čadež.
Podsećajući da je u proteklih godinu dana najveća briga bila da se sačuva likvidnost kompanija, on je ocenio da je sada bitno da se ne udje u krizu solventnosti, odnosno da se iz likvidnosti podrži solventnost i preispita stečajno zakonodavstvo, kako se ne bi dogodili masovni stečajevi, kao i da se podrže preduzeća koja imaju realnu poslovnu i tržišnu perspektivu da restrukturišu svoje bilanse.
„Važno je i da razmišljamo kakve su nam garantne šeme potrebne, kome i kako da plasiramo novac, koji je sada jeftin i očigledno će biti još neko vreme, da ta ‘infuzija’ ode u sektore koji zaista imaju budućnost“, rekao je Čadež.
Predsednik PKS smatra i da će institucije morati da budu pripremljene da na vreme reaguju kako bi se ljude koji budu dolazili na tržište rada iz ugroženih delatnosti osposobili za neke nove poslove.
„Moraćemo i da unapredjenjem infrastrukture podržimo rast online trgovine i sektore, poput logistike, koju, zbog promenjenog načina kupovine i poslovanja, očekuje intenzivan rast“, kazao je Čadež.
Po njegovim rečima privreda Srbije je bolje nego što je iko očekivao podnela udare korona virusa, izbegla je veće gubitke sa kojima se suočavaju i mnogo razvijenije ekonomije i u 2021. godinu ušla sa očuvanim proizvodnim i izvoznim kapacitetima i stabilnom ekonomskom osnovom za prognozirani rast od pet do šest odsto.
Izvor: BETA
