На овогодишњем, шестом по реду, Међународном оцењивању ракија у оквиру манифестације „Вождови дани ракије“, чачанске ракије су високо рангиране. На званичној додели признања одржаној у суботу, 19. јуна, у Карађорђевом родном Вишевцу код Раче, чачански произвођачи ракије су поново потврдили да њихове препеченице неоспорно имају врхунски квалитет и да тешко ко може да им стане „на црту“. Станимир Цане Минић, познати произвођач из Доње Трепче, освојио је два пехара, две „ајкуле“ и „топ“ за шљивове препеченице из 1984. и 1998. године, док су узорци ракије Мила Тице из Прислонице завредили једну „велику златну“ и једну сребрну медаљу.
У конкуренцији за престижна признања манифестације учествовало је рекордних 366 узорака ракије из 98 градова и општина из Србије, Републике Српске, Хрватске, Црне Горе и Северне Македоније.
Станимир Цане Минић из Доње Трепче, који има регистровану производњу ракије, савремену дестилерију и уведен ХАСАП систем, са „Вождових дани ракије“ вратио се у град на Морави са пет вредних признања. Осим пехара и две „ајкуле“, освојио је још једно изузено цењено признање манифестације.
-Највишим признањима манифестације награђене су две моје ракије, једна из 1984, оцењена са 19,40, а друга из 1998. године, која је понела оцену 19. Најпрестижније признање „ајкула“ је ове године, по први пут, званично додељено на овој манифестацији, тако да ми освојене две „ајкуле“ и те како импонују. Поред пехара и великих златних медаља за обе моје ракије, посебно сам се обрадовао „топу“, посебном признању манифестације која окупља толики број учесника. За мене су такмичарске смотре најбољи начин оцењивања вредности ракије и то и јесте мој мотив да се сваке године редовно појављујем на њима – истиче Минић.
Минић производи више од 30 врста ракије, почев од дуњеваче, кајсијеваче, шљивовице, које су највише награђиване, па све до неких специфичних врста, као што су ракије од банана, шумских јагода, бруснице, рибизле, купуса… Његове воћне ракије се служе у реномираним локалима у Београду, Kрагујевцу, Kраљеву, Чачку и другим местима Србије, а стижу и до купаца из Аустралије и Русије.У „Минићеву кућу ракије“ радо свраћају страни гости из бањског лечилишта у Горњој Трепчи, али и Норвежани који годинама уназад долазе у Горњи Милановац.
На новосадским сајмовима пољопривреде, као и другим сајамским смотрама, Минић учествује од 2005. године и редовно осваја престижне награде за врхунски квалитет својих ракија. Деценијским трудом и радом, „Минићева кућа ракије“ постала је један од првих Музеја ракије, како у Србији, тако и свету.
Добитник „велике златне медаље“ у крагујевачкој Рачи за ракију из 2000. године, као и сребрне за прошлогодишњу најмлађу препеченицу из свог складишта, коју је посветио унуку Николи, угледни чачански воћар Миле Тица из Прислонице, производњом ракије се бави од 1987. године. Његова „Соколова суза“ постала је својеврсни бренд и има купце чак и на аустралијском тржишту, из Мелбурна и Аделејда, који редовно наручују његове различите врсте воћних ракија. Ту су и бројни љубитељи његових препеченица из готово свих крајева Србије, али и бивших југословенских република. Учествовао је на бројним смотрама најбољих српских ракија, на којима су му његове квалитетне препеченице доносиле разна признања. Ипак, ово последње такмичење му је посебно драго, јер му је употпунило досадашњу колекцију награда и за њега представља још једну потврду постигнутог квалитета у послу којим се бави:
-Обе медаље ми много значе, јер је реч о великој међународној смотри ракија, на којој је оцењиван рекордно висок број узорака. Једно овакво признање мора сваком да годи! Када се међу 360 до 370 узорака ракије, нађете у самом врху, онада је то, реално, баш велики успех – каже Тица.
Ови успешни чачански произвођачи ракије се слажу да су коначно стигла боља времена за ову врсту производње и да далеко лакше пласирају омиљено српско традиционално пиће. Како истичу, конкуренција у овој области је све већа, али то им нимало не смета, све док је „здрава“, јер позитивно утиче на унапређење технологије производње ракије.
В. С.
