Удружење Чачана у Београду подсећа на Александра Ристовића
ИЗВОР: Удружење Чачана у Београду
Славити песничке рођендане значи славити успомену на живот ствараоца који остаје, ипак, својим делима да живи вечно!
На данашњи дан пре 89 година, 24. августа 1933. године у Чачку, рођен је песник Александар Ристовић. Основну школу и Гимназију завршио је у Чачку, а Филозофски факултет у Београду. Као професор српског језика и књижевности радио је у ОШ „Филип Филиповић“ и Гимназији у Чачку, а као уредник у београдским издавачким предузећима „Младо покољење“ и „Нолит“. Објавио је збирке песама: „Сунце једне сезоне“(Нолит, 1959), „Име природе“ (Багдала, 1962), „Дрвеће и светлост унаоколо“ (Просвета, 1964), „Венчања“ (Нолит, 1966), „О путовању и смрти“ (Нолит, 1976), „Та поезија“ (Нолит, 1979), „Улог на сенке“ (СКЗ, 1981), „Горе и доле“ (Градска библиотека у Чачку, 1973), „Дневне и ноћне слике“ (Народна књига, 1984), „Слепа кућа и видовити станари“ (Нолит, 1985), „Лак као перо“ (Нолит, 1988), „Платно“ (Народна књига, 1989), „Празник луде“ (Просвета, 1990), роман „Трчећи под дрвећем“ (Просвета, 1970) и књигу поетске прозе „Писма сањалици“ (Нолит, 1972).
Матица српска постхумно је издала Ристовићеву збирку песама „Хладна трава“ (1994), „Светиљка за Ж. Ж. Русоа“, „Неки дечак“ и „Мали есеји“ 1995. године. Нолит је објавио највећи део рукописа које су, из песникове заоставштине, приредили Милица Николић и Милош Стамболић. Исте године Српска књижевна задруга објавила је и књигу Ристовићевих песама „Мириси и гласови“ у избору Павла Зорића. У препеву Чарлса Симића у Вашингтону објављен је избор песама овог аутора насловљен „Some other Wine and Light“ (The Charioteer Press, 1989).
Александар Ристовић је преводио са француског језика (Жак Превер: Поезија, 1969), и писао књижевне критике. Добитник је Нолитове и Змајеве награде за књигу „Нигде никог“. За књигу Слепа кућа и видовити станари добио је Октобарску награду Београда 1986. године, а за књигу Празник луде награду Бранко Миљковић 1991. године. Главни гост Дисовог пролећа у Чачку био је 1983. године. Преминуо је 30. јануара 1994. године.
Удружење Чачана у Београду на овај начин жели да сачува успомену на нашег познатог уметника.
