На данашњи дан пре 90 година, 24. августа 1933. године у Чачку, рођен је песник Александар Ристовић. Основну школу и Гимназију завршио је у Чачку, а Филозофски факултет у Београду. Као професор српског језика и књижевности радио је у ОШ „Филип Филиповић“ и Гимназији у Чачку, а као уредник у београдским издавачким предузећима ,,Младо покољење“ и ,,Нолит“. Објавио је збирке песама: ,,Сунце једне сезоне“(Нолит, 1959), ,,Име природе“ (Багдала, 1962), ,,Дрвеће и светлост унаоколо“ (Просвета, 1964), ,,Венчања“ (Нолит, 1966), ,,О путовању и смрти“ (Нолит, 1976), ,,Та поезија“ (Нолит, 1979), ,,Улог на сенке“ (СКЗ, 1981), ,,Горе и доле“ (Градска библиотека у Чачку, 1973), ,,Дневне и ноћне слике“ (Народна књига, 1984), ,,Слепа кућа и видовити станари“ (Нолит, 1985), ,,Лак као перо“ (Нолит, 1988), ,,Платно“ (Народна књига, 1989), ,,Празник луде“ (Просвета, 1990), роман ,,Трчећи под дрвећем“ (Просвета, 1970) и књигу поетске прозе ,,Писма сањалици“ (Нолит, 1972).
Матица српска постхумно је издала Ристовићеву збирку песама ,,Хладна трава“ (1994), ,,Светиљка за Ж. Ж. Русоа“, ,,Неки дечак“ и ,,Мали есеји“ 1995. године.
Нолит је објавио највећи део рукописа које су, из песникове заоставштине, приредили Милица Николић и Милош Стамболић. Исте године Српска књижевна задруга објавила је и књигу Ристовићевих песама ,,Мириси и гласови“ у избору Павла Зорића. У препеву Чарлса Симића у Вашингтону објављен је избор песама овог аутора насловљен ,,Some other Wine and Light“ (The Charioteer Press, 1989).
Александар Ристовић је преводио са француског језика (Жак Превер: ,,Поезија“, 1969), и писао књижевне критике.
Добитник је Нолитове и Змајеве награде за књигу ,,Нигде никог“. За књигу ,,Слепа кућа и видовити станари“ добио је Октобарску награду Београда 1986. године, а за књигу ,,Празник луде“ награду Бранко Миљковић 1991. године. Главни гост Дисовог пролећа у Чачку био је 1983. године.
Преминуо је 30. јануара 1994. године.
Извор: Удружење Чачана у Београду
