ЧАЧАНСКИ КЊИЖЕВНИК ИЗ ЧИТАНКИ
РАНКО СИМОВИЋ (1932 – 2021)
У понедељак, 27. септембра 2021. године, у 89. години живота, у Београду је преминуо др Ранко Симовић, познати књижевник пореклом из Чачка и дугогодишњи члан Удружења Чачана у Београду.
Ранко Симовић је рођен 24. октобра 1932. године, у селу Трнава код Чачка. Завршио је чачанску Гимназију, а потом студије права на Правном факултету у Београду 1957. године. Докторирао је на Факултету политичких наука у Београду 1989. године. Радио је у привреди, Скупштини Општине Чачак и као руководилац правне и заједничке службе у Заводу за уџбенике и наставна средства у Београду (1963 – 1995). Био је уредник посебних издања у Заводу за уџбенике и наставна средства.
Писао је и објављивао поезију за одрасле и децу, кратке приче, телевизијске сценарије, студије, приручнике и уџбенике, уређивао књиге и часописе.
Објавио је књиге: Тренутак у црном, песме (Београд, 1962), Ствари на своме месту, песме за децу (Београд, 1971), Време и потом, песме (Нови Сад, 1973), Преко речи рат, песме за децу (Београд, 1973), Дар за буквар, Шта могу речи, Шта могу реченице, приручници за језик (Београд, 1973), Буквар за Црну Гору (Подгорица, 1975), Мачји кашаљ, песме за децу (Београд, 1979), Шта се данас десило, песме за децу (Загреб, 1984,), Сметнуто са ума, песме за децу (Чачак, 1985), Да није било, песме и приче (Београд, 1985), Тајне и јавне љубави, песме (Београд, 1990), Свети Сава, први српски просветитељ (Београд, 1990), Политика образовања и њена реализација у прописима, студија (Београд, 1990), Венац славе Светог Саве, (Нови Сад, 1991), Зубља родољубља, песме за децу (Г. Милановац, 1992), Мрачак и мрачићи, песме за децу (Сараорци, 1996), Да ли је пуж са Марса биће, песме за децу (Г. Милановац, 1996), Да ње није, љубавни сонети (Београд, 1999), „Професор Нада С. Арсенијевић, живот и рад“ (2005), Уточиште за неспокој, роман (Београд, 2005), и др.
Као ђак чачанске Гимназије, оставио је драгоцену књигу „Оно време кружока“ о литерарној дружини чачанске Велике школе после рата. Био је сарадник бројних листова и часописа, уредник „Врела“, гласила „Завичајног друштва Трнава у Београду“. Заступљен је у многим антологијама, у лектири, читанкама и зборницима, превођен на више језика и добитник више награда за поезију, приче и сценарио. Превођен је на бугарски, македонски, албански, словеначки, мађарски, грчки, енглески, румунски и јерменски језик. Добитник је бројних награда. Био је члан је Удружења књижевника Србије.
Уместо опроштајних речи, нека говори и живи његово дело и поезија…
З. Л. С.
ШАПУЋЕМ, ГОВОРИМ, ПИШЕМ
Шапућем, говорим, пишем
и живот одмотавам
ко што нечујно дишем,
ко што несвесно спавам.
Нека гомила речи,
уз заљубљене риме,
у мени празно јечи
и тражи своје име.
Глава је често уска
ко окована фрула.
Не допре ни до чула
бујица речи. Пљуска
само у једну мисао:
све сам због тебе писао.
Ранко Симовић
