Шљива и данас предњачи у нашим воћњацима, посебно у Шумадији, западној и источној Србији. Тако је, по свему судећи, било и вековима уназад. Постоји прича да се кућа градила баш на месту где је шљива најбоље рађала. Некада су у шљивицима биле старе сорте – пожегача, драгачевка, црвена ранка, трновача, моравка, белошљива… Као и данас, највећи део рода прерађиван је у ракију, али се шљива користила и за пекмез, а сушена је пре стотинак година била наш главни извозни адут. Данас су у воћњацима нове сорте шљиве, а у многима доминирају баш оне настале у чачанском Институту за воћарство, чији су стручњаци до сада произвели 18 сорти.
ПРИЗНАТА 1975. ГОДИНЕ
Чачанска родна је једна од првих признатих сорти (1975. година) ове реномиране установе. На тржишту садног материјала шљиве у Србији она је и даље на првом месту, јер чини око 20 одсто од укупног броја стабала. Настала је укрштањем стенлеја и пожегаче. На њеној селекцији радили су др Станиша А. Пауновић, др Милисав Гавриловић и др Петар Мишић.
Чачанска родна гаји се у многим европским земљама. Према речима др Дарка Јевремовића, вршиоца дужности директора Института за воћарство, посебан „продор“ направила је осамдесетих година прошлог века, када је почео и извоз садница на европско тржиште. Пуни процват доживела је током деведесетих година, посебно у Немачкој.
– Углавном се гаји у средњој и источној Европи, а од западних земаља највише у Немачкој, која је типично шљиварска земља. Већ у Француској и Шпанији је нема, јер у тим земљама више се гаје округле, „јапанске“ шљиве. Чачанска родна је број један по потражњи, када је реч о садницама Института, било да се обнављају или подижу нови засади. Заправо, она и чачанска лепотица су најчешће у новим засадима – наводи др Јевремовић и истиче да је ова сорта веома родна, погодна за прераду у ракију, сушење и свежу потрошњу. Даје веома квалитетну суву шљиву, али захтева редовну и оштру резидбу и редовно ђубрење, нарочито стајњаком. Успева у различитим еколошким условима и не захтева опрашиваче.
„ДАР ВИСОВА“: СЛАСТ И АРОМА ПОПУТ ПОЖЕГАЧЕ
Готово у свим дестилеријама чачанска родна је незаобилазна сорта за ракију врхунског квалитета. Тако је и у подрумима Николе Танасијевића из крагујевачког села Рамаћа, који је дестилерију „Дар висова“ регистровао 2013, од када су и почели да проширују шљивике. Ракију праве само од шљиве из својих засада. На обронцима планине Рудник на око 2,5 хектара имају 1.500 стабала. Највише је чачанске лепотице, а 2016. године на 60 ари посадили су 360 стабала чачанске родне. То ће се ускоро променити, јер Никола планинара да још хектар земље искористи највећим делом за родну.
– Када смо кренули у целу причу, ишли смо у друге дестилерије, распитивали се која је шљива најбоља. Углавном су сви на прво место стављали баш чачанску родну, а уз њу и чачанску лепотицу. Јер, родна има добру крупноћу и велики проценат шећера. Количински даје доста благе ракије. И што је веома важно, има сласт и арому најсличнију пожегачи, која нашим ракијама и даје тај посебан укус – наглашава Танасијевић.
Да се не би радило „напамет“, његова препорука је да се пре садње обавезно уради анализа земље. Поред правовремене заштите, за чачанску родну је веома важно да добру, оштру резидбу ради увек „иста рука“.
– Од стручњака из чачанског Института добили смо савет да радимо и летњу резидбу, јер је у нашим воћњацима систем побољшане пирамиде. На тај начин постићи ћемо крупније плодове – објашњава Никола и истиче да држава све више помаже произвођачима ракије.
– Када смо почињали, било је много теже. Тада сам више пута хтео све да баталим… Али, нисам се покајао што смо издржали то тешко време. Поред дестилерије, обрађујумо више од 20 хектара земље, имамо и малу фарму музних грла… Сва средства улажемо у дестилерију, јер желимо да нам то буде главна делатност. Задовољан сам, јер радим оно што волим и уживам у том послу – закључује Никола, по струци дипломирани технолог воде.
У дестилерији „Дар висова“ и њиховом подруму „ТИМ“ раде четири генерације. Поред супруге Бранке, велику помоћ Никола има од таста и таште, као и од деде. И осмогодишњи син Александар је већ стасао за прве бербе. Наравно, током сезоне купљења шљиве помажу рођаци, пријатељи, али ангажују и раднике, углавном исте већ годинама.
Највећи део ракије дестилерија „Дар висова“ продаје сталним купцима у Крагујевцу и Београду. Сада, због целокупне ситуације, раде онлајн продају, као и преко специјализованих продавница. Али, њихове ракије могу се пробати и у многим ресторанима и кафићима. Планирају да почну продају и ван земље. За сада добар део производње лагерују, баш зато да би једног дана за стране купце, поред квалитета, могли да понуде и довољне количине свог производа.
„ВОЋНЕ РАКИЈЕ ПЛАЗИНИЋ“:У КОМБИНАЦИЈИ СА СТАРИМ СОРТАМА
Милан Плазинић, професор Факултета техничких наука и један од најпосвећенијих воћара у чачанском крају, има донекле другачије искуство. На око хектар земље у родној Премећи на обронцима Јелице има око 500 стабала у пуном роду, на још хектар и по засадиће око 1.300 нових садница. За своју ракију врхунског квалитета, коју производи већ скоро три деценије, шљиву откупљује и од других воћара. У својим шљивицима углавном има чачанске сорте, родну и лепотицу, као и стару црвену ранку. Засад чачанске родне подигао је пре двадесет година и користи је само за ракију, али у комбинацији са другим ракијским сортама.
– Мој подрум је специфичан, јер идем, пре свега, на квалитет. Да бих то постигао користим старе сорте, драгачицу, црвену ранку и пожегачу. Истина, у блиској будућности ових сората ће бити све мање, тако да ћемо за неку озбиљнију производњу ракије морати да се ослонимо на чачанске сорте. Чачанска родна има потеницијал за добру ракију и може донекле заменити старе ракијске сорте. Али, треба чекати да добро сазри, као и лепотица – наводи из искуства Плазинић.
Производњом ракије бави се од 1992, а прву „озбиљнију“ количину направио је 1996. године. Од тада Плазинић повећава производњу. Изузетак је 2018, када због лошег рода није ни пекао ракију. Ипак, може се похвалити подрумом са највећом количином најквалитетнијих ракија у Србији, а о томе говоре и бројне награде.
У новом воћњаку сигурно ће бити и старих сорти, драгачице и црвене ранке, уз сву неизвесност да ли ће имати ко да их покупи. Јер, оно што ће, по мишљењу Плазинића, ускоро бити највећи проблем је радна снага… Раније је куповао и по 150 тона старих сорти од произвођача у Премећи и околиним селима. Али, како примећује, многи воћњаци су зарасли у коров, а све је теже наћи раднике за купљење тих сорти шљиве које дају ситније плодове.
Његов савет је да се будући произвођачи, пре свега, „пресаберу“ и направе своју рачуницу. Јер, за сваку озбиљнију причу потребно је много рада и улагања, али и великог стрпљења и љубави.
В. Т.
ВЕЛИКИ РОДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ
Стабло чачанске родне је средње бујности. Крошња је средње густине, пирамидална до широко пирамидална под теретом плодова. Скелетне гране, код неправилног формирања круне, имају оштар угао, због чега се лако очењују, али су врло еластичне и ретко се ломе под теретом плодова. Добро су гарниране родним пупољцима. Рађа на једногодишњим гранчицама. Због великог потенцијала родности обавезна је јака резидба. Сорта је изузетног родног потенцијала, који долази до изражаја при примени комплетне агро и помотехнике. Ако се оне не спроводе, долази до алтернативне родности, ломљења и оголевања грана, а плодови остају ситни и слабијег квалитета.
Средње је осетљива према вирусу шарке шљиве и на лишћу се испољавају јасни симптоми. Плодови са стабала заражених шарком раније сазревају и опадају, али се не деформишу.
СЛАТКА, СОЧНА, АРОМАТИЧНА
Сазрева крајем августа и почетком септембра, мало касније у односу на чачанску лепотицу, због чега постиже нижу цену. Плод је ситан до средње крупан (25g, a може достићи и преко 40 g), јајастог облика. Покожица плода је плава са обилним пепељком (заштитном превлаком коју воће формира на плоду), а на стаблима са обилним родом црвенкасто плава. Месо је чврсто, жуто, врло сочно, слатко-накисело и ароматично.
Безвирусни садни материјал чачанске родне може се купити у Институту за воћарство. Цена је 300 динара по садници. За ову сезону завршена је продаја, будући да стручњаци препоручују јесењу садњу, када су услови много бољи због адекватне влаге. Али, већ сада се може почети са припремањем земљишта…
