„МАЈКА“ И ТОП СЕРИЈЕ НЕМАЧКИХ СОРТИ ШЉИВЕ
– Чачанска најбоља је добила име које заслужује, јер је заиста најбоља! Најборбенија је од свих шљива које познајем! Тим речима Милан Ковачевић, воћар из Прељинске Балуге, укратко описује ову познату сорту шљиве рођену у чачанском Институту за воћарство.
Створена је укрштањем немачке вангенхајмове (Wangenheims Frühzwetsche) и домаће пожегаче. Хибридизација је спроведена 1961, а за сорту је призната 1975. године. Оплемењивачи – професор др Станиша A. Пауновић, др Милисав Гавриловић и професор др Петар Мишић користили су исту комбинацију као код чачанске лепотице. Од своје, могло би се рећи „сестре близнакиње“, чачанска најбоља се разликује, пре свега, по много већој бујности. Поред тога, она је самобесплодна сорта, па је за њену редовну родност потребно обезбедити адекватне опрашиваче, за шта су добре чачанска лепотица, чачанска родна и стенлеј. Чачанска најбоља има изузетно крупан плод, али у погледу квалитета (хемијског састава) предност је, ипак, на страни лепотице.
НАЈОТПОРНИЈА НА „ШАРКУ“
Поред тога што је отпорна на проузроковача трулежи плодова, како наглашавају стручњаци, а потврђују произвођачи, највећа предност чачанске најбоље је њена отпорност на вирус шарке шљиве.
– У испитивањима немачких научника, у којима је био обухваћен велики број сорти шљиве, не само немачких и српских, већ и из других земаља, утврђено је да чачанска најбоља испољава највиши степен отпорности на ову болест. Дошло се до закључка да код ове сорте вирус шарке не може да захвати читаву биљку, већ остаје локално, на месту убода лисних ваши. Због тога је коришћена као родитељ у великом броју оплемењивачких програма у свету, пре свега у Газенхајму у Немачкој, где је коришћена као мајка за стварање њихове топ серије нових сорти шљиве – каже за „Чачански глас“ др Ивана Глишић, научни сарадник Института за воћарство Чачак.
Када је реч о заступљености у сортименту, не спада у „ударне“, јер у Србији и даље највећи удео имају чачанска лепотица, чачанска родна и стенлеј. Иако се код нас још увек не гаји на великим површинама, како истиче др Глишић, има је у многим воћњацима по целој Србији, а гаји се и у неким европским земљама. Поред тога, чачанска најбоља је предмет проучавања бројних научних радова из целе Европе и готово да нема важног скупа о воћарству да се не говори о овој сорти.
– Чачанска најбоља је атрактивног плода, изузетно плаве боје. Највише се користи за јело у свежем стању, па се као таква највише и извози на руско тржиште, где постиже сличну цену као чачанска лепотица. Има изузетно крупне плодове, просечне тежине 60 грама и врло лако задовољава критеријум крупноће, који је за Русе, па и за друга тржишта веома важан. Плодови се доста користе и за смрзавање, пре свега преполовљени – наводи др Ивана Глишић.
ДОБРА ЗА ЈЕЛО, АЛИ И ЗА РАКИЈУ
Седамдесетшестогодишњи Милан Ковачевић из Прељинске Балуге има више од два хектара под воћем. Око 700 стабала је шљиве, највише чачанских сорти – лепотице, ране, међу њима нешто мало италијанске фелиције. Са више од 300 стабала доминира чачанска најбоља, сорта којом је он најзадовољнији. Један мањи засад ове сорте стар је око две деценије и како наглашава, још је виталан и бујан. Други има десетак година, он је у пуном роду. Овом сортом је највише и занављао воћњаке.
– То је најборбенија шљива коју ја познајем! На шарку не реагује, на гриње је доста отпорна, на монилију прилично… Тражи три, четири прскања, али то није много. Од свих чачанских сорти издвојиле су се она и лепотица, а чачанска најбоља ће да однесе победу – сматра Ковачевић.
Са овом сортом пре двадесет година Ковачевићи су почели извоз шљиве за руско тржиште.
– Својевремено је имала добру цену, ишла је и до 50 динара по килограму! Пре двадесетак година само једно стабло „рађало“ је и 50 евра. Али, та времена су прошла… Како је и код нас растао број стабала чачанске најбоље, цена јој је падала и сада је као и друге чачанске сорте – прича Ковачевић.
Прошле године први пут из воћњака Ковачевића чачанска најбоља није ишла за Русију. Свега тону су продали приватнику, а све остало, 150 казана, добро је дошло за ракију.
– И раније смо у казан стављали оно што претекне од продаје, тако да већ имамо искуство. Даје доста ракије, од пет до седам литара више од родне, три, четири литра више од лепотице, као и од ране… Род јој је одличног квалитета, а даје лепу ракију. Они који су је пробали кажу да је као коњак – описује Ковачевић.
Чачанска најбоља сазрева од средине друге до почетка треће декаде августа. Покожица плода је тамноплаве до црне боје, са обилним сребрним пепељком. Мезокарп јој је жуте боје, веома чврст, сочан, слатконакиселог укуса, средње изражене ароме. Тако наводе стручњаци Института, а воћар Ковачевић још додаје:
– Можда је мало тврда, али када узри добро, она је баш сочна. Може дуго да се одржи на грани, тако да не мора хитно да се обере, као друге сорте. Има одличну бујност. И стабла и младари су јој способни. Зато може да носи толико рода. Крупна је, па је лакша за купљење – неке су од предности које наводи Ковачевић, који има „дуплу школу“ за воћара. У чачанском Институту радио је 32 године, углавном у производњи садног материјала као воћар-калемар. Каже, кад би се опружила једна врста његових калемова, на коленима би стигао до Загреба. У пензији је већ десетак година, али рад са воћем у свом селу држи га виталним… Можда би воћњаке и ширио, али за сада не види сетлу будућност ове производње. Сигуран је да, ако буде одлучио да засаде повећа, чачанска најбоља ће опет бити победник.
В. Т.
ВАЖНИ ЛОКАЛИТЕТ И ПОДЛОГА
Чачанска најбоља цвета средње рано. Поседује висок потенцијал родности, који се различито реализује у зависности од локалитета и подлоге. На неким локалитетима, уколико нису обезбеђени опрашивачи и ако у току цветања време није оптимално, може да изостане висок род.
Будући да јој је стабло витално и бујно, да би се умањила бујност препоручује се калемљење на вегетативне подлоге.
