ПРОНЕЛА СЛАВУ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО ЧАЧАК
Чачанска лепотица једна је од сорти шљиве на коју су посебно поносни у Институту за воћарство, Чачак, чији су је стручњаци произвели пре више од пола века. И лепотица, баш као и њена вршњакиња чачанска родна, пронела је име нашег града и Србије у целом свету. Будући да редовно и обилно рађа на свим локалитетима, показала се као врхунска у производњи. Толерантност према шарки шљиве, која десеткује многе друге сорте, даје јој додатну вредност. Данас се гаји у многим европским земљама, као и у свим државама бивше СФРЈ. А има је чак и на Новом Зеланду!
Посебно је популарна у Немачкој, која је велики произвођач шљиве. У тој земљи је око 30 одсто у засадима шљиве управо чачанска лепотица! У годинама када је доживела продор и на ово тржиште, није било заштите права оплемењивача. Да је пре тридесетак година било као данас, да по сваком продатом пупољку оплемењивач остварује право од 0,5 до шест евра, од зараде само за своју лепотицу, чачански Институт би био веома богата институција. Занимљив податак је и да је она, поред чачанске најбоље, у Немачкој веома коришћена као један од родитеља у стварању нових, веома значајних сорти!
Настала је укрштањем вангенхајмове (старе немачке сорте Wangenheims Frühzwetsche) и домаће пожегаче. Хибридизација је извршена 1961, а призната 1975. године. Селекционари су др Станиша А. Пауновић, др Милисав Гавриловић и др Петар Мишић. Због умерене бујности стабла подједнако добро може да се гаји и у густим засадима. Иако је незахвално говорити коју особину је од ког родитеља наследила, баш као и код детета, умерена бујност стабла и толерантност на неке болести су вероватно од вангенхајмове, која се и данас у Немачкој користи највише као подлога за нове сорте. Од свог другог родитеља, пожегаче, вероватно је „наследила“ неке особине квалитета плода.
CACAKS SCHÖNE – „РОДИТЕЉ“ МНОГИМ НОВИМ СОРТАМА
Руководилац Одељења за помологију и оплемењивање воћака у чачанском Институту за воћарство др Небојша Милошевић, каже да је чачанска лепотица, баш као и чачанска родна, процват доживела осамдесетих, а праву експанзију деведесетих година прошлог века.
– Томе је допринела сарадња стручњака нашег Института са колегама једног од највећих расадника у Немачкој „Гартнер Баумшуле“ (Gärtner Baumschule). Захваљујући томе, наше сорте шљиве пренете су и у Немачку, а чачанска лепотица је остала број један, посебно баш у шљиварским крајевима Баден-Виртембергу и Баварској. Иако су пре 20-30 година створили велики број својих сорти шљиве, од немачких расадничара добили смо податак да у укупној структури садног материјала 30 одсто чини Cacaks Schöne, како они називају чачанску лепотицу. Њу су, поред чачанске најбоље, веома много користили и у стварању својих нових сорти. За оплемењивање је користе и у Румунији, јер познато је да она на потомке преноси неке важне особине, садржај шећера, квалитет плода… – прича за „Чачански глас“ др Милошевић, који сматра да је чачанска лепотица једна од најбољих плански створених сорти шљиве на свету.
Нема поузданих информација колико је ова чачанска сорта заступљена у неким другим земљама, Румунији, Чешкој, Словачкој, Мађарској, Бугарској… Али, постоје процене да је и код њих готово исти проценат као у Немачкој. Од садница из расадника чачанског Института, уз родну и стенлеј, лепотица је међу најтраженијим. Др Милошевић сматра да ће ове три сорте бити доминантне и у наредних десет година, а можда и дуже. Која је најпродаванија, зависи првенствено од намене плодова, али и од цене коју постигне претходне године. У Србији се лепотица гаји на различитим локалитетима, подједнако успешно у Војводини и на већим надморским висинама (до 800 метара), где даје одличне резултате.
– Она није велики пробирач, успева на различитим типовима земљишта. Веома добра се показала на војвођанским черноземима, али и на много „сиромашнијим“ земљиштима у нашим крајевима. Ни код резидбе није превише захтевна, управо због умерене бујности стабла. У зависности од одржавања, засади у пуном роду могу трајати до 20-25 година, што је животни век савремених засада воћа – наводи др Милошевић.
РЕДОВАН И ОБИЛАН РОД
Крошња чачанске лепотице је растресита, пирамидална и великог потенцијала родности. Пророди у другој или трећој години. Рађа редовно и обилно у свим агроеколошким условима… Месо плода је зеленкастожуто, чврсто, сочно, слатко-накиселог укуса. Плодови су чврсти и добро подносе транспорт, што јој уз време сазревања (средњерано, крајем јула или почетком августа) обезбеђује добру цену на тржишту, посебно ако се бере са петељком и пепељком. С обзиром на то да рано добије боју, може се брати раније, чиме је боља и транспортабилност.
Највише се користи за јело у свежем стању. У Србији је заступљена и у дестилеријама. Стручњаци чак сматрају да је баш од ње ракија изврсног квалитета, а мана јој је што даје мању количину, у односу на друге ракијске сорте. Русија је највеће тржиште за ову нашу шљиву, али се извози и у земље ЕУ. Тржиште Немачке могло би чак да „апсорбује“ много веће количине шљиве из Србије, али за то је потребно да имају гаранцију квалитета, количине и континуитета.
В. Т.
СРБИЈА У ВРХУ СВЕТСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ ШЉИВЕ
Србија је, уз Румунију, највећи произвођач шљиве на свету. У Кини, која се на интернету наводи као број један, скоро 90 одсто производње је јапанска шљива (Prunus salicina), која је по квалитету најсличнија нашој џенарици.
ДУГОТРАЈНЕ ХЛАДНОЋЕ ЋЕ УТИЦАТИ НА РОДНОСТ?!
Дуг период ниских температура, неуобичајан за ово доба године, утицао је на све врсте воћа, које су у цветању, па и на шљиву. Пчеле, које су значајне за опрашивање, не лете испод седам степени Целзијуса. Без пчела нема родности, посебно код коштичавих врста воћака, сматрају стручњаци. Додатни проблем су мразеви, али како каже др Небојша Милошевић, они су локалног карактера. Прошле седмице у долинама Чемернице и Мораве температура се спуштала и до минус четири степена.
– Све то ће сигурно утицати на родност воћа, па и чачанске лепотице. Колико тачно, то ће се видети у наредном периоду – каже др Милошевић.
