СОРТА ЦРНЕ РИБИЗЛЕ ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО
Србија има повољне агроеколошке услове за гајење црне рибизле. Потражња овог укусног и веома здравог воћа стабилна је на нашем и светском тржишту. Иако је, у односу на своје „рођаке“, малину, јагоду, купину, неупоредиво мање захтевна, а може бити веома исплатива, не постоји велико интересовање произвођача, који је гаје на малим површинама. Због дефицита домаће, рибизла се већ годинама увози. Чачански институт за воћарство има своју сорту – чачанску црну, коју су пре четири деценије створили оплемењивачи др Милољуб Станисављевић и др Жарко Тешовић. Према речима др Александра Лепосавића, вишег научног сарадника чачанског Института за воћарство, чачанска црна је веома квалитетна и интересантна сорта, која се интензивно развија већ у првим годинама садње.
Поуздани подаци не постоје, али процена је да се у Србији рибизла гаји на једва 70 хектара, највише у западним и јужним крајевима. Поред титаније, код нас су најзаступљеније шкотске сорте. У једном периоду чачанска црна се интензивно ширила, али су се произвођачи убрзо окренули другом јагодастом воћу.
– Наша чачанска црна веома је родна и отпорна, а има и једну особину коју немају остале сорте. Наиме, она нема, за неке, онај непријатан „стеничији“ мирис. Због тога је погодна, не само за прераду, већ и за јело у свежем стању. Уз то, врло је „скромна“. Иако је рибизла биљка прохладнијих климата, прилагодљива је различитим земљиштима и временским условима. Код нас се гаји у свим крајевима, од југа до севера, и свуда даје добре резултате – објашњава др Лепосавић, чија породица на свом имању има око 100 жбунова чачанске црне.
– Рађају добро без икакве посебне неге. Увек смо успевали да постигнемо лепу цену. За сада у Србији има само неколико откупљивача. Ипак, цео род се прода веома лако – каже др Лепосавић.
Један од разлога што је рибизла за сада изгубила трку са осталим јагодастим воћем, према речима нашег саговорника, је што су, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века када је и почело комерцијално гајење, многи произвођачи, због боље цене и саме организације тржишта, одабрали малину.
– Други разлог је што су седамдесетих година увезени заражени клонови неких сорти црне рибизле, због чега су изостали очекивани приноси и квалитет. Многи су тада дигли руке од производње. Потражња на светском тржишту већ дуже време је потпуно стабилна, без икаквих осцилација, за разлику од купине и другог јагодастог воћа – наводи он и додаје да је црна рибизла изузетна воћка, подједнако добра као храна и лек, јер се плод и лист користе у фармацеутској индустрији.
Чачанска црна садржи просечно 14,8 процената растворљивих сувих материја и 2,37 процената укупних киселина. Одликујe се високим садржајем витамина С (221,6–261,7 mg 100 g-1) и других једињења са антиоксидативним својствима. Осим за јело у свежем стању и за смрзавање, веома је погодна за прераду. Од ње се могу правити сокови, џемови, мармеладе, сирупи, каше, разне врсте желеа, у кондиторској индустрији често је додатак у прављењу бомбона, чоколада, кремова, пудинга… Користи се и у винима, као додатак грожђу, јер како каже др Лепосавић, рибизла овом пићу даје на тежини и укусу.
Баш као у свету, и на домаћем тржишту црна рибизла има сталне муштерије. Они који је воле, дају јој предност у односу на све јагодасте воћке. Према неким проценама, укупна производња код нас једва да достиже неколико стотина тона годишње. Сада доминантну позицију у светској производњи имају Пољаци, а добар део њихове производње индустријске рибизле заснива се на механизованој берби. Иако и ми купујемо црну рибизлу из Пољске, многи се слажу да је ово воће из наших засада, посебно сорте чачанска црна, далеко квалитетније.
В. Т.
Фото: др Александар Лепосавић, Институт за воћарство Чачак
БУЈАН ЖБУН ЦРНИХ ГРОЗДОВА
Чачанска црна је створена 1980. године слободним опрашивањем енглеске сорте молинг џет (Malling Jet), а за сорту је призната 1998. Жбун јој је бујан, са избојцима које се у почетку развијају усправно, а касније под теретом рода добијају раширену форму. Самооплодна је и врло родна сорта. Не испољава изражену осетљивост на најзначајније биотичке и абиотичке факторе. Сазрева током друге декаде јуна. Гроздићи су дуги, бобице су крупне, сјајно црне боје.
– Гаји се у систему слободних жбунова, без потпоре, али је потребна резидба. У нашим крајевима мора се заливати. Али, изузетне резултате и без заливања даје на неким локалитетима на већим висинама. Није захтевна ни у погледу неге. Берба може да се одложи неколико дана, а плодови нимало не губе на квалитету – каже др Александар Лепосавић.
Просечан род по жбуну у пуном роду је од четири до седам килограма (око 10-12 тона по хектару). Погодна је за механизовану бербу, јер се зреле бобице лако одвајају од петељке.
Садница чачанске црне биће у продавници Института за воћарство на јесен, када се и препоручује садња.
У РУСИЈИ ОД 11. ВЕКА
Црна рибизла је у Русији почела да се гаји у 11. веку око старих градова (Москва, Кијев, Новгорд и Псков). Код нас је стигла 1905. година када је Школа за виноделије и воћарство у Букову код Неготина увезла саднице црне рибизле… Станисављевић et al. (1999) наводе да је седамдесетих година 20. века црна рибизла комерцијално гајена у Западној Србији (Пожега, Ариље, Гуча), а у мањем обиму око Чачка, Ваљева, Косјерића и на Власини.
(Извор: дипл. инг. Радмила Копривица, Форум Пољопривредне стручне службе Србије)
ЛЕК И ОСВЕЖЕЊЕ
У народној медицини црна рибизла се као лек препоручује за многе болести. Помаже нормализацији и стабилизовању крвног притиска, посебно је препоручљив за особе које имају висок притисак. Природни је лек против дијареје и великог кашља. Благотворна је за крвну слику, посебно се препоручује сок код малокрвности. Такође, користи се и при лечењу крварења десни и проширених вена. У летњим месецима даје брз освежавајући ефекат.
