Сачувала их је пре 16 година, када је родила четврто дете. Тада их је наменила за лечење ћерке Јане која болује од дијабета типа један. Пошто још увек нема напретка у лечењу те болести матичним ћелијама, решила је да их уступи детету коме могу да помогну…
Од тренутка, када је њена породица на друштвеним мрежама сазнала да би матичне ћелије могле да помогну у лечењу девојчице из Смедерева, није било двојбе. Анђелка је, уз пристанак своје ћерке, одмах успоставила везу са њеном родбином. Можда девојчица оболела од апластичне анемије неће бити прималац, с обзиром на чињеницу да више здравствених параметара мора да буде подарно, али Анђелкина хуманост пробија границе. Пристаје да матичне ћелије које је сачувала буду размењене за одговарајуће, а, уколико ни то не буде изводљиво, поклониће их детету коме могу да помогну.
– Иако још нема помака у лечењу дијабета типа један матичним ћелијама, важно је имати велико срце. Јесам их наменила својој ћерки и, ако их не добије девојчица из Смедерева, можда ће моћи да помогну другом детету. Показало се да су најефикасније у лечењу неуролошких или болести крви. Нећу се смирити, док не пронађем примаоца – одлучна је Анђелка Загорчић.
Њена упорност и истрајност исплатили су се и пре 16 година. И тада је чврсто решила да на рођењу четвртог детета, сина Новака, сачува матичне ћелије из пупчане врпце. За такву одлуку је требало новца. Анђелка није платила. Пристала је да учествује у емисији „Време је за бебе“ и да екипа Радио телевизије Србије сними њен порођај и одвајање матичних ћелија. У нашем крају тада је била једина у том подухвату, чак и међу првим женама у Србији. Њених 1.600.000 матичних ћелија сачвано је у банкама у Пољској и Холандији.
Истрајала је 2009. године и у намери да се породи у Општој болници Чачак. Пре тога, матичне ћелије су прикупљане само у београдском „Народном фронту.“ Порођај је обавила др Драгана Василијевић.
Анђелка је данас и бака. Њен најстарији син Ђорђе је ожењен Олгом, имају ћерку Милицу. Јана је на завршној години студија, Михаило ради, а четврти Новак је први разред Гимназије.
– Немам станове, локале, шуме и ливаде, али сам богата. Имам синове и ћерке. Они су моје богатсво и нико није срећнији од мене. Тешко смо живели, требало их је одгајити и одшколовати, али се никада нисам покајала што сам их родила!
Детаљније у наредном броју „Чачанског гласа“
