ЧАЧАК, ОМИЉЕНА СВЕТСКА ДЕСТИНАЦИЈА
– Одрастајући у Трнави код Чачка током деведесетих, маштала сам да ми књиге постану професија, али нисам могла ни да сањам да ћу једнога дана својим говором отворити државни Конгрес библиотекара у Холандији. Након основне школе у Трнави, завршила сам Гимназију у Чачку, а потом и студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Данас живим далеко од завичаја, али са својим супругом, Чачанином, слушам “Краља Чачка”, пијем чачанску ракију и читам “Чачански глас”. Понели смо у себи и “Котон клаб”, и Xокер радио, и успомене из Гимназије, Дома културе, са Мораве… Чачак је и даље у врху наше листе омиљених светских дестинација – каже у интервјуу за “Чачански глас” Александра Павловић, која са породицом већ седам година живи у земљи лала. Поред тога што има две, можда, најважније титуле – мама и супруга, Александра је и оснивач и уредник првог и јединог портала на српском језику о животу у Холандији, управник Библиотеке у Nootdorpu и аутор илустрованог приручника за комуникацију са еУправом. Иако не прави компромисе зарад кликова, захваљујући особинама које је красе – непосредност, искреност и духовитост, многи људи су се препознали у њеним причама. Ипак, највише ужива у томе што има велику, гласну породицу, која често окупља друштво и још чешће путује.
ПОНОСНИ НА СВОЈЕ ПОРЕКЛО
Како сте одлучили да се преселите у Холандију, посебно са малом децом?
– Како то са Чачанима обично бива, након студија смо остали у Београду, где смо се скућили, добили троје деце и изградили каријере. Године 2016. нам се пружила прилика да се преселимо у Холандију, о којој нисмо много знали. Мој супруг Марко, тада доцент Грађевинског факултета у Београду, добио је понуду да настави своју каријеру на престижном Техничком универзитету у Делфту. Пресељење није било нимало лако, јер су наша деца већ била довољно велика да постављају питања, а још увек мала да разумеју одговоре. Срећом, Холандија се показала као одлична земља за породични живот, јер овде деца, а и одрасли, имају ширину и слободу да расту у свим правцима. Вишња, Вукашин и Ђурђа имају два дома и веома су поносни на своје порекло.
Шта Вам највише недостаје из Вашег родног краја? Да ли бисте волели да се једног дана вратите у Чачак?
– Подужи је списак ствари које ми недостају, али издвојила бих језик, храну и живост на улицама. Ако сте икада чули како звучи холандски језик, јасно вам је због чега то кажем. Мада, језик сам некако и савладала, али храну никад нећу. Шта да вам причам кад овде не постоје ни пршута, ни кајмак, ни чварци. Печењаре ни на видику! Вегански покрет је у експанзији, тако да више ни холандско национално јело – сендвич, није што је некад био. Ако ме глад не натера да се вратим у Чачак, ништа неће.
МАМА У ЗЕМЉИ ЛАЛА
Оснивач сте и уредник првог и јединог портала на српском језику о животу у Холандији. Које су предности, шта Вас је посебно одушевило? А шта су, можда, недостаци?
– Селећи се у Холандију, опростила сам се од даље каријере у струци и посветила се породици у потпуности. Међутим, нисам дуго издржала без писане речи, те сам почела анонимно да објављујем анегдоте из живота дошљака под псеудонимом “Мама у Земљи лала”. Тај блог ми је донео много људи који су се препознавали у мојим причама. Испоставило се да нам свима недостаје гласило на матерњем језику које ће се бавити културом, интеграцијом, васпитањем деце, документима и свим другим питањима која су нам заједничка. Током пандемије сам окупила неколико колегиница које одлично пишу и покренула онлајн магазин о животу у Холандији “Мама у Земљи лала”, једини информативни портал на нашем језику. Захвална сам читаоцима који нам свакодневно доказују да биран садржај може да пронађе публику и да не треба правити компромисе зарад кликова. Начин живота у Холандији је много другачији од нашег. Испрва се сви одушевимо чистоћом, зеленилом, бициклима и перфектном организацијом, али убрзо схватимо да је све чисто и зелено, јер грађани сами “заврну рукаве”, бициклира се и по киши и по ветру, а уређеност је производ добровољног друштвено-корисног рада који је део холандске културе. Два-три сата недељно радити нешто за заједницу је потпуно уобичајено, од кошења јавних површина, преко превожења старијих суграђана, до слагања књига у библиотеци. Када би се Чачани тако организовали, засијао би и наш град пуним сјајем. С друге стране, Холанђани би од нас могли много учити о топлини, спонтаности и хедонизму.
МОДЕРНА БИБЛИОТЕКА ЈЕ “ДНЕВНА СОБА” ГРАДА
Како сте успели да се бавите Вашом професијом, оним што волите, књигама?
– Као што рекох, нисам ни сањала да ћу овде моћи да се бавим књигама. Међутим, захваљујући волонтирању добила сам посао у библиотеци, а након шест година живота у Холандији, унапређена сам у управника библиотеке у Nootdorpu, градићу, између Делфта и Хага. Поред тога, водим и пројекат дигиталне инклузије, који све библиотеке у Холандији развијају, јер праве “заокрет” од читалачке ка широј публици. Модерна холандска библиотека је заправо “дневна соба” града, у којој пијете кафу седећи између полица са књигама, док чекате дете које има час кинеског језика или балета, а где ћете поново увече доћи на представу. У дечјем одељењу се, поред књига, налазе и костими за маскенбал, лего коцке и прибор за цртање, како би деца на разне начине развијала машту. У суседном простору се састаје и бриџ клуб, клуб плетиља, читалачки клуб, у сали поред је гејмерски турнир или стрип радионица. Такође, можете и заказати разговор са градским одборником, или донети стари уређај на поправку. Дакле, готово све што грађанима треба је под једним кровом, са акцентом на књигама.
ИЛУСТРОВАНИ ПРИРУЧНИК ЗА КОМУНИКАЦИЈУ СА еУПРАВОМ
Осмислили сте и приручник за библиотеке, који сте представили на државном Конгресу библиотекара у Утрехту. О чему је реч и коме је намењен?
– У визију библиотеке, као центра информација, уклапа се и помоћ грађанима у коришћењу интернета. У Холандији је државна управа одавно потпуно дигитализована, али нису сви једнако дигитално писмени. Они, којима је потребна помоћ, на пример, при продужавању возачке дозволе, плаћања рачуна, или обнове рецепта за лекове, увек могу да сврате у библиотеку. Тамо их чека рачунар, шољица кафе и радник обучен за ту врсту помоћи. Имплементација таквог програма била је изазов за све библиотеке, па и за нашу. Да бих мотивисала раднике, осмислила сам илустровани приручник за комуникацију са еУправом, у коме сам на једноставан начин објаснила сваки поступак у складу са заштитом приватности корисника. Приручник је привукао изузетно велику пажњу. Холандска Краљевска библиотека га је дистрибуирала по читавој земљи, те се данас користи у свим библиотекама у Холандији. Због тога сам позвана да својим говором на државном Конгресу у Утрехту представим себе и свој рад. Био је то велики дан и за мене, али и за моју Bibliotheek Oostland, јер нас од тада, као пример добре праксе, посећују и колеге и политичари, а уврштени смо и у програм овогодишњег Светског конгреса библиотекара IFLA WLIC.
Будући да сте свестрани, одакле црпите невероватну, сјајну енергију и како успевате све да постигнете?
– Енергију за посао добијам из породице, кад ми се деца “попну на главу” затворим се да пишем, а кад ми досади пискарање по интернету смислим нешто ново. Такорећи, радим као перпетуум мобиле. Шалу на страну, кад радите оно што волите, заиста није оптерећујуће. Уживам у томе што имамо велику, гласну породицу, која често окупља друштво и још чешће путује. Трудимо се да током распуста надоместимо време са фамилијом, која нам јако недостаје.
Нела Радичевић
Фото: Приватна архива Александре Павловић
