ОЗАРЕНА ЛИЦА – НАЈВЕЋА САТИСФАКЦИЈА
Људи који су хумани осећају снажан порив у себи да помажу другима и на том хуманом путу спремни су да се одрекну много чега, а пре свега, свог слободног времена, да би пружили подрушку онима којима је то најнеопходније. Кадри су да искористе свој утицај, анимирају своје пријатеље и познанике, како би их укључили у неку од хуманих акција, а да за свој хуманитарни рад не очекују ништа за узврат, изузев озарених лица и пробуђене наде оних којима је помоћ заједнице потребна. Један од великих хуманитараца чачанског, али и драгачевског краја, Ненад Тутуновић из Кукића код Чачка, форензичар у пензији, који никада није посустао у својој племенитој мисији да помаже припаднике најугроженијих слојева друштва, говори о значају хуманитарног рада, мотивацији, али и искуствима која је до сада стекао у бројним хуманитарним акцијама у којима је учествовао или био њихов организатор.
Ненад Тутуновић је рођен у Јагодини и имао је шест месеци када су се његови родитељи, који су били геометри, преселили у Гучу, тако да је основну и средњу школу завршио у малој драгачевској вароши. Након стицања дипломе Електротехничког факултета, 1991. године је почео да ради као професор у Техничкој школи у Рачи Крагујевачкој, а 1997, запошљава се у чачанском СУП- у као систем инжењер. Након специјализације форензике, од 2004. године, наставио је свој рад као шеф одсека за форензику у Полицијској управи Чачак, где се задржао све до одласка у пензију. Његов посвећен рад и резултати које је постизао на послу нису остали незапажени. У 2008. години, од Националног криминалистичко-техничког центра МУП-а Републике Србије добио је награду за доприносразвоју форензике, а 2016. проглашен је за најбољег полицијског службеника Моравичког округа. Био је носилац активности у више различитих пројеката, а један од њих је проглашен најбољим у источној Европи 2009. године. Иначе, Тутуновић је ожењен и има двоје деце. Кћерка Марија завршава мастер за политехнику у Милану, док је син Алекса апсолвент на ФТН у Новом Саду. Супруга Ана ради као зубни зехничар у ДЗ Чачак.
Члан је Ротари клуба Чачак од 2009. године, у коме је био укључен у израду и реализацију бројних пројеката. Био је два пута и председник чачанских ротаријанаца. Прошле године је постао и члан Удружења „Наше Драгачево“, а недавно (у марту ове године) и управитељ Фонда за помоћ талентованим ученицима и студентима Драгачева.
О раду Ротари клуба Тутуновић има само речи хвале и каже да му је част што је члан једне такве организације:
– Ротари клуб се не бави само хуманитарним радом, већ има и друге области деловања као што су: брига о здрављу, пијаћој води, локалном развоју, екологији, квалитетном школовању… Клуб пружа комплетну подршку у реализацији добрих идеја и пројеката, почев од финансија, па до стручне и техничке потпоре. Нико од чланова Клуба не поставља питање шта конкретно добија за своје лично ангажовање, јер свима врло брзо постаје јасно да су највећа сатисфакција оваквог рада насмејана и озарена лица људи за које је обезбеђена помоћ. Учеснике оваквих акција то чини неизмерно срећним и пружа им „ветар у леђа“. Велики бенефит оваквог рада су и остварена пријатељства широм Србије, али и изван њених граница, у Словенији, Грчкој, Бугарској…
УВЕК НА ПРВОМ МЕСТУ ДОБРОБИТ ЗАЈЕДНИЦЕ!
Као човек коме никада нису недостајали енергија и истраживачки дух, Ненад је посветио 10 година свог живота истраживању и обради материјала, како би написао и објавио своју прву књигу, која носи назив „Тутуновићи, Рајац, Слатина и Kукићи“. Њена промоција биће уприличена у Основној школи у Слатини, која је, иначе, и потписана као њен издавач.
– Дошао сам случајно до књиге „Прилике, Радаљево и Дубрава“ у којој се помињу Тутуновићи. И стари су говорили да Тутуновићи долазе из Радаљева. И некако осетих енергију својих предака, као да су сви стали иза мене и свака генерација оној другој наслонила руку на раме и гура је лагано… Сетио сам се да нам је професор говорио на неком семинару о ДНK и узорковању: „Kада бисмо знали где су нам гробови предака могли бисмо узорковати сваки скелет и утврдити који нам је род“. И латио сам се истраживачког посла, желећи да оставим нешто вредно за собом, како би мој пример могли да следе и други – наводи Тутуновић, а како се испоставило, и за ову истраживачку мисију имао је довољно енергије и жара, али ни овога пута није затајила његова брига за локалну заједницу у којој живи. Половина прихода од продаје књиге на промоцији биће усмерена у обележавање и чишћење гробаља у Кукићима, Рајцу и Слатини, што само потврђује да је Ненаду, без обзира шта ради, увек на првом месту добробит локалне заједнице. Заиста лепа пракса, који би могли и други бар повремено да следе, јер, како овај прекаљени чачански хуманитарац истиче, није увек све ни у новцу, много тога зависи и од добре воље и спремности да се жртвује део онога што човек поседује. Некада су то само добра воља, умеће, спретност или спремност да се жртвује бар делић слободног времена, а понајмање материјално!
УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА ПОСТИЖУ БОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ!
Хуманитарни рад и волонтирање су одувек били саставни део Ненадовог живота, тако да му у тој области не мањка искуства. Како истиче, без великог ентузијазма људи и спремности на макар мала одрицања, нема ни активизма и волонтеризма и због тога треба неуморно радити на њиховом популарисању. Таквом девизом се руководио и ранијих година, али и данас. Ипак, од малих акција које може самостално да осмисли и реализује појединац, како оцењује наш саговорник, много већи потенцијал за активизам и волонтеризам пружају удружења грађана.
– На дуже стазе и далеко озбиљнији допринос у хуманитарном раду и сваком другом виду активизма и волонтеризма, одрживо је оснивање фондова који могу дати одличне резултате. Фонд за помоћ талентованим ученицима и студентима Драгачева, који је основан у марту ове године, требало би да обезбеди стабилну помоћ за школовање деце слабијег материјалног стања, која, упркос свом сиромаштву, бележе запажене резултате у раду. Отварају се и нове могућности за обезбеђивање годишњих стипендија, рецимо, са фондацијом „Ана и Владе Дивац“. Ипак, то је било незамисливо пре формирања Фонда. Ко има жељу да помаже другима – увек пронађе начин, а најбољи ефекти се постижу кроз кроз акције удружења – поручује Тутуновић.
В. С.
ИЗРАДА СУВЕНИРА: ОД ХОБИЈА ДО МАЛОГ ПОРОДИЧНОГ ПОСЛА
Оно по чему је наш саговорник постао препознатљив у протеклих десетак и више година је и израда сувенира, којом се бавио још у студентским данима. Изради сувенира се озбиљнији посветио када је схватио да је то добар начин да се избори са стресним послом. На конкурсу Града Чачка, 2014. године, освојио је награду за најбољи урбани сувенир (магнет и боокмаркер, старе грађевине Чачка), чиме се посебно поноси, а све је касније прерасло у неку озбиљнију причу – мали породични бизнис, који му и данас испуњава време.
