У Созополију, на тридесетак километара од Солуна, Манастир Хиландар је на свом метоху пролетос подигао велики засад маслина. Током јуна у Созополију је била и већа група Чачана, чији је главни задатак био ограђивање засада, површине око 30 хектара, на којој је до сада засађено око пет хиљада садница маслина. Овај задатак су привели крају, али има још посла, тако да би неколико њих већ половином овог месеца требало поново да отпутују у Созополи.
Како нам је испричао Ацо Васовић, који је био од 4. до 16. јуна, у првој групи радника-добровољаца из Чачка, главни задатак им је био постављање стубова за заштитну ограду за овај огроман засад на метоху Српске царске лавре у Созополију, који припада грчкој области Каликратија. Како би завршили бетонирање стубова и затезање жице, одлучили су да остану неколико дана дуже. Поставили су укупно око 420 стубова!
– Овај метох Хиландару је вратила држава Грчка, али уз обавезу да своје имање ограде и обележе да је црквено. Отишли смо да помогнемо на позив игумана Хиландара, архимандрита Методија, родом из Чачка. У првој групи смо били нас петорица, после седам дана дошла је још једна група, а онда и трећа, како би била постављена и плетена жичана мрежа на припремљене стубове. Пре нас, у априлу и мају, били су људи из Републике Српске. Огроман је простор овог метоха, дужина саме ограде је преко два километра! На јесен би требало да буде посађено још око седам хиљада садница маслина. Читав засад ће бити на органским принципима. Терен је благо купаст, а на врху је и богомоља која је сада рушевна, али, како су нам рекли, план је да се и она обнови на јесен – испричао нам је Ацо Васовић.
Поред „главног“ посла, помогли су и у заливању и прскању садница маслина. Будући да ће овај засад бити органски, младе саднице имају само два прскања прве године. Маслине су дуговечне и отпорне, па могу да рађају и више од две хиљаде година!
– Прскање и заливање смо радили у вечерњим сатима, јер смо чекали да ублажи врућина. Прскање смо обављали тек кад зађе сунце, у посебним скафандерима, са заштитним маскама на лицима. За заливање је довожена велика цистерна од 40.000 литара и једна мала цистерна на трактору. Прскање и заливање смо ишли по два реда, а дужина једног је око 500 метара. Заливање је потрајало до четири сата иза поноћи, јер иде спорије, будући да су саднице у јамама, испод нивоа земљишта, па се вода налива у јаме. То сам први пут видео. Како су нам рекли, касније ће бити обезбеђен систем за заливање орошавањем, односно свака биљка ће имати своју прскалицу – описује Ацо Васовић.
У првој групи су, поред њега, били Небојша М, Зоран Ј, Иван Т, Ђурђе Д, у другој Мишо М, браћа Матија и Никола И, којима су се придружили Београђани – фудбалер и тренер Милорад П. и Горан Б. У трећој смени су били Ацо М, Горан С, Нешко Ћ. и Врањевац М. Велику помоћ имали су од Николе Миладиновића, пореклом из Лебана, из канцеларије Манастира Хиландар у Солуну, који им је био координатор за послове и за све што им је требало током боравка.
– Ми из прве групе смо се међусобно одраније углавном познавали, али ове остале људе нисмо знали. Били смо смештени у летовалишту Неа Каликратија. Радили смо као један, са еланом и неком посебном енергијом. Најстарији има седамдесет једну, а најмлађи двадесет и шест година. А све је било као песма, нико се није пожалио на умор. Углавном смо почињали ујутру, мало је теже било због сунца, јер нигде нема никаквог хлада, све су углавном стрњишта и житнице. За паузу смо користили мало хлада од комбија који нас је довозио до имања… Али, било је времена и за одмор. Посебно нам је било драго што нас је ненајављено посетио и игуман Методије, што је за све нас била права благодат – каже Ацо, срећан што је био део ове приче, јер је Хиландар стуб православне вере Срба!
Остало је још посла на овом метоху, пре свега у постављању мреже, тако да ће Ацо бити у групи која већ половином јула поново одлази у Созополи.
В. Т.
Фото: Чачани у Созополију
