O Slobodanu Milajcu i njegovoj ljubavi prema košarkaškom i fudbalskom klubu “Borac“ postoje mnoge priče koje su vremenom prerasle u legende. Svakako da je najpoznatija ona da je i svoju svadbu napustio na par sati da bi pogledao fudbalsku utakmicu.
– Iz vojske sam izašao 1966. godine i od tada nisam propustio nijednu utakmicu u Čačku kad su igrala ova dva kluba. Nekada se znalo. Subotom košarka, a nedeljom fudbal. To je nama tada bila jedina razonoda i za nas je to bio izlazak u grad – kaže Milajac.
Ove godine je i jedan mali jubilej. Punih šest decenija neprekidno se druže Milajac i “Čačanski glas“.
U “Papirnu školu“ u Ljubljanu otišao sam, kao šesnaestogodišnjak, 1959. godine. Da bih se borio sa nostalgijom tražio sam od mojih da mi šalju svaki broj “Glasa“. Tako je počelo naše “druženje“ i nikada nije prekidano. Slali su mi ga i dok sam bio na odsluženju vojnog roka od 1964. do 1966. godine. Svaki broj pročitam od poslednje do prve strane. Baš tako ga čitam – priča kroz osmeh Milajac i brzim korakom odlazi da pripremi sve neophodno u hali, jer juniore “Borca“ očekuje prvenstvena utakmica “RODA juniorske lige Srbije“.
V. D.
