(„Архитектура је абецеда дивова, највећи систем видљивих симбола икада створен.ˮ Гилберт Кит Честертон)
Ходајући улицама било ког града, посматраћемо његове грађевине око себе и дивити се, често не знајући у чијем уму су подигнуте, да би потом биле материјализоване и употребљиве. Те грађевине које представљају „дивовске графемеˮ имају и своје минијатурне двојнике које називамо макетама. За израду макета потребно је знање, таленат, стрпљење, пажљивост и концентрација, а о томе како претворити макетарство у занимање и напредовати у њему из године у годину разговарали смо са грађевинским техничаром и искусним макетаром из Чачка – Мишом Стевановићем.
Најпре смо га питали на који начин је дошло до тога да макетарство постане његов хоби, а касније и занимање, како су изгледали почеци и са којим проблемима се тада сусретао, на шта нам је одговорио следеће:
„Посао којим се сада бавим почео је да се развија још у мојим школским данима, када сам имао прве предмете из области архитектуре. Приметио сам да ме та област посебно привлачи, тако да сам користио слободно време за осмишљавање неких нових идејних решења грађевинских објеката. Пошто се то дешавало у време када нам рачунарска технологија није била доступна и када сте за претварање својих идеја у стварност имали на располагању само папир и оловку, одабрао сам приказ 3D, односно израду макета ручног рада. У почетку било је веома тешко, јер та вештина захтева доста прецизности, креативности и времена. Материјали које сам тада користио били су картон и дрво, међутим, пролазећи поред неких објеката у том периоду створила се жеља да их прикажем баш онако како су приказани и у стварности, што ме је довело до развијања нове вештине – израде нових материјала, који су могли да прикажу стваран детаљ једног објекта.ˮ
Оно што је уочљиво код нашег саговорника јесте чињеница да воли оно што ради и да улаже велики труд како би у томе био све бољи, што и јесте био узрок његовог напретка и успеха који је временом постигао. Говорио нам је о томе како је од помало наивних почетака бављења макетарством као хобијем дошао до каснијих одличних резултата:
„Сваког дана покушавао сам да будем бољи него претходног и, иако су посматрачи из те струке били задовољни мојим радом, ја нисам био. Увек сам мислио да могу боље, посматрао сам како то раде професионалци у развијенијим земљама, где је мој хоби њима већ увелико представљао посао који је јако тражен у грађевинарству. Излагао сам своје макете на разним местима и нисам много бирао ни место ни начин презентације, једино ми је било битно да их види што више људи и да ја видим њихове реакције. На једној изложби спонтано ми је пришао власник једне фирме која производи монтажне куће и ангажовао ме је да направим моделе његових кућа за Међународни сајам грађевинарства у Београду.ˮ
Тако је хоби полако постајао занимање и од тада до данас Миша Стевановић може се похвалити великим бројем макета које су пронашле своју намену на разним локацијама:
„Данас већ могу да кажем да су моје макете присутне по целој нашој земљи, а радио сам и за европско тржиште. Сада користим најсавременију опрему коју ми је обезбедио Научно-технолошки парк у Чачку, који ми је, такође, много помогао и у маркетингу. Иновативност је присутна готово сваког дана – израђујем нове материјале, опрема коју користим је ласер за прецизно сечење делова, као и рачунарски програми који омогућавају 3D штампу. С обзиром на то да сада имам овакву опрему, циљна група за моје макете се значајно проширила, тако да сада сарађујем и са једном геодетском фирмом Ђорђа Борисављевића која поседује опрему за 3D снимање објеката на терену, што ми омогућава да објекат представим у милиметар онаквим какав је заиста. Овим начином рада израдио сам макете: Ластва Парка у Тивту, Римских терми за потребе презентовања Народног музеја у Чачку, Факултета техничких наука у Чачку, Научно-технолошког парка у Крушевцу, зграде Господар Јовановог конака у Чачку и многе друге.ˮ
Приводећи разговор крају, а увиђајући да наш саговорник увек поставља себи нове и више циљеве, упитали смо га шта планира у будућности:
„Будућност свог посла видим у изради Парка макета на Каблару. То је визија коју развијам сваког дана. Парк је замишљен тако да сви објекти који су значајни за наш град и државу буду приказани у размери 1:20. Његова израда од великог је значаја, како за наше грађане, тако и за иностране посетиоце, за развијање маште код деце различитог узраста и за нашу историју.ˮ
Слажемо се са тим да макетарски радови, осим естетског и практичног значаја, имају и историјски значај због чувања трагова који ће остати сведочанство данашњег изгледа објеката од важности, тако да је рад Мише Стевановића вишеструко битан, али и помало чаробан, јер његове макете делују бајковито са мноштвом детаља, као да нису створене људском руком.
Марија Миљуш
