ОДРЖАНА 12. СМОТРА НАЈБОЉИХ СРПСКИХ ШЉИВОВИЦА
Институт за воћарство, у сарадњи са Народним музејом, а уз подршку Града Чачка, организовао је 12. Смотру најбољих српских шљивовица. Смотра је одржана у оквиру пројекта “Чачанска родна Чачак – Престоница културе Србије 2023” и названа је Фестивал ракије “ДООБРА!!!” Прошле суботе, 27. маја, у дворишту Института за воћарство проглашене су и промовисане најбоље српске шљивовице за 2022. годину. Титулу “најбоља” српска шљивовица понела је дестилерија “Емперус” из Београда, друго место је заузела дестилерија “Завет” из Чумића, а треће дестилерија “Тим” из Бајине Баште. Посетиоци су могли да пробају свих 99 оцењених врхунских шљивовица, као и шљивовице победника ове смотре из претходних 12 година.
Манифестација је отворена уз здравице посвећене шљиви и ракији, а било је речи и о значају шљивовице, као националног јаког алкохолног пића, за наш народ, али и о значају уписа српске шљивовице на Унескову Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства. Посетиоци су могли да виде изложбе Природњачког музеја из Београда, Института за воћарство Чачак и Народног музеја Чачак, на којима је представљена производња ракије етнолошки и технолошки, као и радове насталих у току радионице Удружења “Креативна јазбина”. Проглашењу најбољих ракија претходио је програм “Ракија, здрава храна и ГМО”, у оквиру кога су одржане дечије радионице, осликавање стакла и керамике и садња биљака, као и предавања за децу и одрасле о старим и несталим сортама воћа, здравој храни и опасностима од производње ГМО семена. Предавачи су били Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја у Београду и Ивана Радовић из Удружења “Оквир живота”.
– До сада су у Институту створене 44 сорте воћака. Најбројније су шљиве, створено је 18 сорти, а једна од првих је управо “чачанска родна”, по којој и година културе у Чачку носи име. Можда је то и најбоља сорта шљиве која је створена у нашем Институту, али произвођачи шљиве и шљивовице треба да одлуче да ли је боља “чачанска родна” или “чачанска лепотица”. Надамо се да ћемо и у наредним годинама Србији и свету подарити још пуно нових, добрих, квалитетних сорти. Али, не смемо да заборавимо наше наслеђње, културу и традицију и све наше аутохтоне сорте од којих производимо најбољу ракију шљивовицу. То су “црвена ранка”, “трновача”, “црношљива”, “церовачки пискавац”, “Драгачевка”. Институт на томе пуно ради и последњих година је то фокус наших истраживања. Због климатских и осталих промена у свету, желимо да их сачувамо и да их поново вратимо у воћњаке, јер то управо траже произвођачи – рекао је директор Института за воћарство Дарко Јевремовић, пожелевши гостима добродошлицу у Чачак, у прву Престоницу културе Србије.
Госте и домаћине је поздравио и професор Агрономског факултета др Иван Глишић, члан Градског већа, пожелевши да Смотра најбољих српских шљивовица буде само још један леп корак ка подршци очувања нашег села.
На Унескову листу уписан је део “живог наслеђа” Србије, који обједињује низ знања и вештина неопходних за припрему шљивовице у домаћинствима, њену примену у свакодневној и обичајној пракси, а обухвата и узгој специфичних сорти шљиве, културу исхране, као и традиционалне занате повезане с израдом предмета који су саставни део ове праксе, рекао је Бранко Поповић, виши научни сарадник Института за воћарство и нагласио:
– Мислим да смо ми технолози доста причали о шљивовици и да је њен квалитет подигнут на знатно виши ниво. Ове године је много интересантнији упис шљивовице на Унескову листу. Велики је допринос наша земља дала овом националном пићу, а за то су се посебно ангажовале наше суграђанке, етнолози Народног музеја у Чачку, Снежана Ашанин и Ивана Ћирјаковић.
На Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, поред шљивовице, Србија је до сада уписала породичну славу, традиционалну народну игру коло, певање уз гусле и злакуско лончарство.
– Ракију смо прво уписали на Националну листу нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, 2015. године. Носилац овог елемента је Град Чачак. Ракију посматрамо као алкохолно пиће, а заборављамо колико има значај у друштвеном и духовном животу. Важна је, не само у животним обичајима, у годишњем циклусу човека, већ и као народни лек, па је и препозната као наше културно наслеђе. Да би неки елемент био уписан на Националну листу мора да има одрживост, да је дубоко укорењен у нашој традицији и да смо сигурни да ће у будућности бити очуван. Крајем прошле године, као пети елемент, уписана је и ракија од шљиве на Унескову листу. Наравно, велика заслуга припада произвођачима и свима који чувају традиционалну производњу ракије и традиционалне сорте шљиве – истакла је Снежана Ашанин.
Бора Димитријевић, председник Националног комитета за зазаштиту нематеријалног културног наслеђа Србије, рекао је да ће после Чачка бити још престоница културе, али да ће у историји српске културе бити забележено да је Чачак, надасве заслужено, био прва престоница.
– У Министарству сам случајно видео 12 предлога и одмах ме је привукао наслов “Чачанска родна”, који је био толико речит и другачији од осталих, помало стереотипних. Хвала Институту за воћарство што је подарио тај наслов и хвала ономе ко се сетио да цео пројекат кандидатуре за српску престоницу културе понесе управо то име. Колегама из културе желим да издрже до краја, знам да им неће бити лако, али све што су до сада реализовали у Чачку показује да провинција у Србији не постоји. Можда географски постоји, али ментално не. Програми које сте ви понудили од почетка манифестације, па до данас су сјајни програми српске културе – нагласио је Бора Димитријевић.
Н. Р.
ТИТУЛА НАЈБОЉЕ ШЉИВОВИЦЕ ПРИПАЛА ДЕСТИЛЕРИЈИ “ЕМПЕРУС”
После доделе повеља произвођачима пића од шљиве, проглашене су најбоље шљивовице. Према речима др Бранка Поповића, издвојиле су се три потпуно различите ракије по карактеру, по ароми, али као одлични репрезенти наших произвођача шљивовице:
– Заиста је била спортска срећа. Конкуренција је била веома јака, што потврђује чињеница да се оцене узорака у прва три места разликују само у 0,01 бодова. Титулу најбоља српска шљивовица за 2022. годину понела је дестилерија “Емперус” (19,14) из Београда, друго место је заузела дестилерија “Завет” (19,13) из Чумића, а треће дестилерија “Тим” (19,12) из Бајине Баште.
Представницима дестилерије “Емперус” прелазни пехар уручила је Јована Бојовић из Чачка, прошлогодишња победница.
