Kultura

„ЧАЧАК, АТРИБУТИ КУЛТУРНЕ ПРЕСТОНИЦЕ“

КОНТИНУИТЕТ И ДОМЕТИ УСТАНОВА КУЛТУРЕ

На питање шта једну средину одређује као културну престоницу одговори су често опречни. Друштвене околности које је пратио историјски усуд на ширем простору, доносећи многа ратна и природна разарања и често подизање многих стандарда испочетка, утицали су на то да култура није могла бити у врху приоритета. Сиромаштво улагањима, није омело богатство духа и предузимљивости, неговање онога што се зове „дух места“. Тако су и чачанске установе културе захваљујући ентузијазму, визијама, таленту и стручности својих кадрова ишле напред. Можда никада нећемо имати у совом граду Филхармонију или Оперу, какве имају светске престонице, али континуитет, традиција и професионални домети наших установа културе који врхуне у земљи, по истраживањима, неговању, обради, чувању и презентацији материјалног и духовног културног наслеђа, у добром делу са снажним елементима националне традиције, довољно су магични за средину којој гравитира више од 200.000 становника. Програми, манифестације, издаваштво, као и појединци који су потекли у овој средини и отиснули се на националну уметничку сцену, али и шире, својим јединственим садржајима и обележјима, чине Чачак и његову околину својеврсном престоницом културе, јер то што они раде најчешће се може видети и доживети само овде.

Захваљујући успешном раду и пресудном утицају установа културе у Чачку, (све су носиоци високих друштвених признања, поједине су матичне за цео округ) и њиховом стручном, отвореном и интерактивном деловању у презентацији сопствених и гостујућих садржаја из сродних делатности, као и начину неговања, вредновања и презентације сопствених фондова и резултата истраживања који су свакодневно и активно видљиви у нашем недељнику и на сајту, у Чачку је створена позитивна културна клима.

Резултат тога су улагања у капиталну културну инфраструктуру и пројекте, евидентна нарочито у последњих неколико година, а рефлектују жељу локалне самоуправе да значајно унапреди културну понуду и подигне културне стандарде у намери да и на тај начин привуче и задржи нове генерације младих у својој средини, не само као будуће конзументе културе, већ и креторе будуће културне политике у својој средини. Из тих побуда и потреба отворене су Средња музичка и Средња уметничка школа, а у складу са вишедеценијским иницијативама и потребама и уз подршку локалне самоуправе и Министарства културе и информисања, изграђен је репрезентативан објекат Градске библиотеке (2019) са значајним завичајним фондом и Собом легата, основано је (2018) професионално Градско позориште Чачак (укинуто 1956), значајна средства уложена су у реконструкцију Римских терми (2019/20) и организовање Научног скупа о даљим пројекцијама заштите и доступности овог раритетног античког локалитета у самом градском језгру, формирана је будућа „Кућа легата“ (2020) за фондове Уметничке галерије “Надежда Петровић“, водеће установе у области савремене ликовне и визуелне уметности у ширем региону, са најстаријим бијеналом у земљи (Меморијал Надежде Петровић). Уз подршку стручним скуповима, значајна средства уложена су 2020. у уређење зграде Старог начелства из друге половине 19. века, заједничког објекта у коме своју делатност обављају Народни музеј и Међуопштински историјски архив, док се чачански Дом културе може се подичити и као суиздавач чувеног и за интелектуалне кругове култног часописа за културу и уметност „Градац“…

Градска библиотека

Основана је као „Друштво Читања Србско-Славенскиј Новина“ 12/24. јануара 1848. године када је варошимала око хиљаду становника. Претеча су јој и 1860. године основано Читалиште, па 1869. Читаоница, Књижница и најзад Библиотека. Чачанска Градска библиотека је најстарија установа културе у граду и од 1994. године је матична је установа за библиотеке Моравичког округа, а има и пет издвојених одељења у селима. Од 1998. носи име по завичајном песнику Владиславу Петковићу Дису. Добитник је Вукове награде и других друштвених и стручних признања. Од 2019. године Библиотека је смештена у новој згради у Синђелићевој улици бр. 24, која испуњава највише стандарде за јавне библиотеке и као установа културе једна је од најсавременијих у Србији. Са 3.500 м2 она је у нашој земљи највећа јавна библиотека под једним кровом. Књижни фонд Библиотеке броји више од 250.000 публикација, у штампаном или дигиталном облику, у оквиру којег се налазе стручне публикације, белетристика, старе и ретке књиге, три легата, часописи, ситни библиотечки материјал (разгледнице, фотографије, плакати) итд. Библиотека припада значајнијим издавачима међу јавним библиотекама Србије. Укупан број активних корисника Библиотеке је око 9.000 на годишњем нивоу, а број пружених услуга више од 200.000. У 2019. години Библиотека је у оквиру Цобисс мреже од 230 библиотека у Србији била друга по укупном броју корисника, одмах иза Народне библиотеке Србије. Постаје и значајани издавач, а препознатљива је и по песничкој манифестацији „Дисово пролеће“. Прво је организовано 13. априла 1964. године, а његови гости били су најзначајнији песници некада југословеноског, а сада српског простора.

Пружање услуга свим узрастима и категоријама становништва организовано је преко рада одељења и служби: Одељење за децу и младе, Позајмно одељење за одрасле, Одељење стручне књиге и референсне збирке, Завичајно, Одељење набавке и стручне обраде, Одељење периодике, Матична служба, Одељење културно-просветне и издавачке делатности, Одељење за дигитализацију и нове технологије. Библиотека активно обавља своју делатност и у четири сеоска огранка у Заблаћу, Мрчајевцима, Прељини и Пријевору.

Сва одељења Библиотеке су модерно опремљена. Одељење за децу и младе представља једно од најлепших и највећих дечјих одељења на овим просторима (300 м2). Корисници Библиотеке имају 70 места у најсавременијим читаоницама за коришћење дневне штампе и интернета, литературе у одељењима, за радионице, као и за предах уз књиге на посебно осмишљеним местима. У току је формирање Одељења стране књиге, које ће омогућити доступност књига и друге грађе на великом броју језика света, а тиме и додатне могућности за образовање и усавршавање.

Библиотека поседује три сале за културно-едукативне садржаје, групно учење или неформалне састанке (за максимално седење 35, 90 и 250 особа), као и галеријски простор за излагање, кафе-клуб, велику терасу итд. У оквиру свог објекта између осталог располаже и полуотвореним унутрашњим двориштем од 300 м2 у којем се налази амфитеатар са сценом за летње садржаје.

Сваке године Библиотека организује две препознатљиве манифестације као што су “Дисово пролеће“ и изложбу годишње издавачке продукције завичајног стваралаштва „Штампана реч“ на којој додељује награде за књигу године и најбољи дизајн. Бројне су и књижевне вечери, трибине, изложбе, предавања, радионице, квизови за децу и младе, гостовања писаца и других уметника, организоване посете ученика…

Градска библиотека поседује и Собу легата која обједињује три постојећа легата-библиотеке целине које установа баштини дуги низ година, а пресељењем у нову зграду омогућена је њихова достојна презентација и популаризација. У легатима Миливоја и Божидарке Филиповић, Јована Давидовића и Синише Пауновића чувају се музејски примерци рукописа, старе и ретке књиге, речници на многим светским језицима, примерци минијатурне књиге, лична преписка са савременицима (Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Момчило Настасијевић и други) уметнички предмети, намештај, колекционарски примерци и њихове личне ствари… Током 2020-2021. године планирано је формирање и потписан је уговор са потомцима о преузимању легатске заоставштине и изузетно вредне библиотечке целине завичајног књижевника Бранка В. Радичевића.

Међуопштински историјски архив

Међуопштински историјски архив Чачак спада међу најугледније и најуспешније архивистичке установе Републике Србије. Свој стручни углед Архив је стицао вишедеценијском дубоком посвећеношћу очувању српске историје и традиције кроз прикупљање, чување и стручну анализу и презентовање архивске грађе на територији три општине: Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Стручно је повезан са матичном кућом, Архивом Србије у Београду.

Ова установа од изузетног значаја основана је указом Министарства просвете Народне Републике Србије 22. априла 1948. године тако што је установљено Архивско средиште у Чачку, чије се деловање простирало на срезове: драгачевски, жички, љишки, љубићко–трнавски, моравички, студенички, таковски и територију градских народних одбора срезова: Чачка и Краљева. Средином 1977. године огромна територијална надлежност коју није било могуће адекватно савладати у стручном смислу, сведена је на мањи простор, тако да овај архив постаје Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Називом су обухваћени оснивачи, односно општине у којима ова установа има надлежност. Данашњи пуни назив је: Међуопштински историјски архив за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани.

У Међуопштинском историјском архиву Чачак чува се архивска грађа из периода од 1813. до 2015. године, која је распоређена у чак – 562 фонда. Међу њима је 18 фондова и три збирке (Матичних књига, Збирка НОП и социјалистичке револуције и Збирка ратних дневника), које је Скупштина Републике Србије прогласила за културно добро од изузетног значаја. Одлуком Управног одбора Архива Србије из 1998, као надлежне матичне установе, за архивску грађу од великог значаја проглашено је 60 фондова и збирки (Вариа, Збирка четничког покрета Драже Михаиловића, Збирка ЈНО покрета Збор; Збирка плаката). Остали фондови (480) су заштићена културна добара.

Оно што овај Архив истиче и разликује од сличних установа јесте издавачка делатност која је започета 1965. године. До сада је објављено чак 145 наслова: монографија, хроника места, зборника са научних скупова, збирки архивске грађе, каталога изложби. Посебно треба истаћи да у Србији постоје само четири часописа, који су специјализовани за објављивање архивске грађе. Два, од тих четири, издаје чачански Архив. Од 1984. године Архив је објавио 34 броја часописа „Изворник“, што значи да је стручној, научној и широј заинтересованој јавности представљен огроман број историјских извора за простор и становништво које својом надлежношћу покрива овај Архив и, ако је садржина докумената од већег значаја, за знатно већи простор Србије. Од 2002. објављено је 16 бројева часописа од националног значаја „Стари српски архив“. Довољно је рећи да се у овом часопису објављују оригиналне српске, средњевековне повеље, да су на том послу, саиздавачи са Архивом Философски факултети у Београду и Бања Луци и да су његови уредници (недавно преминули) академик Раде Михаљчић и професор др Андрија Веселиновић.

Последњих неколико година Међуопштински историјски архив Чачак има водећу улогу у делатности Архивистичког друштва Србије, а она се огледа у организовању, руковођењу и учествовању у раду два међународна архивистичка скупа. Први је организован у Чачку, 2019, а други у Нишу, 2020. године. Сарадња са архивистима Србије и окружења одвија се преко међуархивистичке мреже која своје делатности реализује у подружницама. Требало би поменути и да у настојању да приближи своју улогу и делатност широј публици, Међуопштински историјски архив Чачак учествује у бројним културно-образовним манифестацијама на територији Моравичког округа. Специјална Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије чачанском Архиву додељена 25. фебруара 2021.

Зорица Лешовић Станојевић

(Наставиће се)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.