БУЉО НАЈБОЉИ БУРЕГЏИЈА У СРБИЈИ

Прву награду у припремању празног и бурека са сиром Горану Павловићу доделило Удружење пекара Србије. Добио је и мајсторско писмо после вишемесечног такмичења. На крају су остали само најбољи, врсни пекари, међу којима је „Гребић“ заблистао…

Горан Павловић. Чак и наведено име и презиме не открива потпуно личност коју помињемо. Многима неће бити познат без надимка Буљо. Ако кажемо и Чачанин, опет нешто недостаје. Буљо посебно наглашава да живи и да је потекао из Љубића. Павловићи су вековима ту настањени…

– Моји преци су први сахрањени на гробљу у Љубићу. Сведоче о томе и њихови споменици – каже он.

Верну припадност свом крају, Буљо потрђује и добром храном. Одавно је његова пекара „Гребић“ у Улици Миленка Никшића препознатљива по добором буреку. Углавном, до подне све прода. Сада има и званичну потврду да је врстан мајстор. На недавно завршеном такмичењу у припремању бурека без ичега и са сиром њему су од Удружења пекара Србије припале прва и новчана награда, као и мајсторско писмо.

– Била је врло јака конкуренција, све врсни пекари из Војводине и Србије. Ко год да је победио, било би заслужено. Као у спорту, такмичили смо се у квалификацијама, полуфиналу и финалу. Такмичење је трајало месецима, од априла до новембра, а тек двадесетак дана после финала, уследило је проглашење победника. Један прави спектакл, окупили смо се у „Мадленијануму“ у Земуну, програм је водио Слободан Шаренац. Стварно, величанствено. Тада заборавимо на неизвесност, све што претходно преживимо. Данима смо се преиспитивали шта смо урадили, ко ће бити најбољи? И тој мојој званичној победи, претходила је једна много већа. Оставио сам алкохол. Тако да сам ове године два пута победио. Учествовао сам и раније у тим такмичењима, али пијем у финалу, а жири гледа сваку ситницу… – искрен је мајстор Буљо.

Победници су званично проглешени крајем прошле седмице, 23. новембра. Иако се такмичи скоро сваке године, Буљу ни раније нису измицале награде. Био је 2016. вицешампиону припремењу празног бурека. Чекао је победу седам година.

– И тада се такмичило више од 100 бурегџија. Жири који нас оцењује састављен је од најбољих пекара и технолога и ништа не може да им промакне, хигијена, наш целокупан однос према послу. Зато правимо празан бурек, јер нема маскирања, јасно се види свака кора. У финалу имамо четири сата да припремимо тесто, оставимо да одстоји, „бацамо га“ да би се што више истањило. Крајеви се обавезно исеку, не сме да буде делова које није лако сажвакати. Исти такав бурек правим за своје муштерије. Мора да буде „максимално тачан!“ На тањиру ништа не остаје, ни врапцу да нешто поједе – сликовито објашњава Буљо.

Детаљније о Буљовом израстању у најнољег бурегџију у најновијем броју „Чачанског гласа“