„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“
Може се сматрати симболом Чачка, јер бргљеза можемо видети често на нама омиљеним местима – поред Мораве, у Градском парку, на Сувој Морави, Спомен парку, Овчарско-кабларској клисури… Бргљез је једина птица која иде низ стабло, односно силази низ кору дрвета, са главом окренутом надоле. Помало личи на „разбојника“, и због „маскирне“ црне пруге преко очију. Али, и зато што за гнежђење често користи кућице других птица, али их уређује по свом, облепљује их блатом и тако сужава отвор, баш колико му треба да само он може да уђе. По овим особинама и по карактеристичном звонком оглашавању, можемо га лако препознати. Са бргљезом (лат. Sitta europaea, енг. Eurasian Nuthatch) читаоце „Гласа“ упознаје Драгиша Гашо Петровић, еколошки активиста и велики заљубљеник у птице.
Од шест врста из породице Бргљеза који живе у Европи, Северној Африци и Средњем Истоку, у Србији су забележена две: бргљез лончар (лат. Sitta neumayer, енг. Western Rock-nuthatch), кога зову и бргљез камењар, веома је редак и има га само на крајњем југоистоку Србије, у долини Пчиње, на каменим литицама. Наш „суграђанин“ је друга врста и његова бројност је велика у целој Европи, као и у Србији. Насељава листопадне и мешовите шуме, паркове, стеновита места…
– Најдража станишта су му мозаични предели, кад има малих и већих забрана, воћњака, ливада… Станарица је и гнездарица, тако да се може видети целе године у Чачку и околини – на подручју СЦ „Младост“, посебно испод базена, у топољаку на самој плажи, на Спомен парку, на целом подручју Суве Мораве… Можемо га видети и у Градском парку, где нам често заузима кутије које смо поставили за ћукове. Бргљез се, наиме, гнезди у дупљама, али их не копа сам, већ користи природне дупље у стенама и у дрвећу, а најчешће користи оне које издубе детлићи или жуне. Баш тако користи и наше кутије. Он доноси блато и земљу и сужава отвор дупље на себи одговарајућу меру, обично пречника око четири сантиметра. Тако штити своје гнездо, да не могу да уђу веће птице. Он то тако добро направи! Покушавао сам једном да скинем његово гнездо из кутије у парку и једва сам успео са чекићем. Занимљиво је и да никада не користи два пута исто гнездо, тако да их касније користе пољски врапци или сенице – занимљивости су које наводи наш саговорник.
Лако га је препознати по веома гласном оглашавању, које се може далеко чути. То је, описује Драгиша, стално пијукаво понављање, а понекад и веома звонко.
Мужјаци и женке су слични. Женка полаже у гнездо од шест до девет јаја. Има два легла годишње (април/мај и јун/јул). На јајима лежи око две седмице. Живе у паровима или мањим групама. Зими, у потрази за храном, срећу се у јатима са великим и плавим сеницама, детлићима и осталим шумским птицама. Храни се инсектима, гусеницама и бубама, које тражи на гранама, а ван сезоне парења и на тлу. Зими једе зрневље, семенке и орашасте плодове, а често посећује хранилице за птице.
– Ни зими га није потребно нешто хранити, јер сналази се лако, а чак у јесен оставља залиху хране за зиму. Гледао сам га код Скејт парка како у пукотинама коре врбе вади семенке које је сакрио. Има и прилично снажан кљун, тако да може да пробије љуску ораха, лешника… – описује Гашо Петровић.
Бргљез је строго заштићена врста. Као и остале врсте птица којима су стабла станишта и гнездилишта, највише је угрожен због уништавања шума, односно сече старих стабала.
В. Т.
Фото: Драгиша Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
И У „КАРАНТИНУ ЗА ПТИЦЕ“
Бргљез је, за сада, једини био станар „хотела за птице“, односно „Карантина за птице“, уметничке инсталације Владимира Перића Талента у Градском парку. Сликао га је Зоран Рајичић из „Сова на опрезу“, како уноси храну у једну од дупљи.
