Пише: Виолета Јовичић
Спомен парк „Брдо мира“ изграђен је у периоду од 1961. до 1966. године и простире се на површини од 4,5 хектара. Свечаном откривању споменика, 2. октобра 1962. године, присуствовали су председник СФРЈ Јосип Броз Тито и председник врховног Совјета СССР Леонид Брежњев.
– Горњи Милановац, као једна од најмлађих вароши у Србији, кроз своју историју може се много чиме поносити. Такође, има и неколико предела и целина који га карактеришу, попут зграде Старог суда или Норвешке куће. Свакако, оно што доминира нашим градом и што га чини препознатљивим, јесте Спомен парк „Брдо Мира“. У периоду оснивања, на том подручју било је засађено више од 3.000 стабала, чак, 50 различитих врста четинара. Пре неких десет година, извршене су неке корекције и преуређење самог комплекса, па смо добили и стазу, амфитеатар – рекао је Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.
Оно што је најкарактеристичније за овај комплекс јесу споменици, посвећени борцима многих ратова.
– Ти споменици симболизују сву несрећу и трагедију српског народа 20. века. Први споменик подигнут је 1956. године у спомен на погинуле из редова Друге пролетерске бригаде, да би 1962. године поред постојећег споменика била саграђена и костурница погинулих црвеноармејаца. У тој спомен костурници сахрањено је 408 бораца и официра Црвене армије који су погинули, углавном, у ослобођењу Чачка и овог дела Србије, у јесен 1944. године. Идејно решење за спомен – костурницу дао је чувени Десимир Жижовић из Горњег Милановца, који је познат пре свега, по чувеном стрипу за децу „Мирко и Славко“. На споменицима се налазе посвете и имена страдалих – каже Марушић.
Рудничко – таковски крај познат је по великом броју интернираца који су боравили у Норвешкој од 1941. до 1945. године, којима је, такође, подигнут споменик у оквиру овог комплекса.
– Постоји база података, где пише да је тамо било више од 4.000 људи, од тога је велики број убијен, а то су људи из Југославије. Баш зато, по идеји вајара из Чачка, Живорада Жике Максимовића, направљен је споменик који симболизује логор са бодљикавом жицом, који је донео мученичку смрт многима, а са друге стране, пробија дрво живота. Значи, ту имамо симбол страдања, али и симбол поновног, новог рађања у борби за слободу, за мир. То је споменик у славу страдалима у чак 24 логора у Норвешкој, а у подножју споменика постављен је грумен норвешке земље. Око њега је било посађено шест поларних клека, донетих из тог поднебља. Откривен je 1973. године и ту се налази један текст, написан и на српском о на норвешкoм језику: „Нико именован, нико заборављен“. Једна спомен плоча посвећена је и Таковцима који се нису вратили из Норвешке, радили су тамо на изградњи чувеног „крвавог пута“ – казао је Марушић.
У логору у Маутхаузену страдао је велики број Срба.
– Горе се, такође, налази и Споменик интернирцима који су страдали у Маутхаузену. Према неким сазнањима у том логору је страдало око 120.000 људи, од тога је 13.000 Југословена, а највише Срба. Тај споменик представља тзв. Споменике смрти. Наши су радили тамо у каменолому, па су и на самом споменику приказане руке ка небесима, а у сам споменик уграђен је и комад гранита из тог каменолома – каже Марушић.
Борцима за отаџбину, односно народним херојима, подигнут је споменик у оквиру комплекса 2002. године.
– Сада ће поново горе бити враћени споменици који су првобитно постављени 2002. године, односно бисте народних хероја које су се некада налазиле у Градском парку. На тај начин одата је пошта седморици народних хероја из рудничко-таковског краја. Тихомиру Матијевићу, Милутину Луковићу, Радовану Грковићу, Драгомиру Дражевићу, Светозару Поповићу Десимиру Јовановићу, Радисаву Јовановићу и Тадији Андрићу – рекао је Марушић.
Током НАТО агресије није поштеђено ни становништво Горњег Милановца.
– Током ратова деведесетих година на простору бивше Југославије, посебно 1999. године, током НАТО агресије страдала су наша три војника, а од 1991. до 1999. године 18 мештана рудничко таковског краја. У њихову част, 2000. године откривен је спомен, који се зове „Споменик браниоцима слободе“ на коме су уклесана имена свих страдалих – закључио је Марушић.
Као споменички комплекс и ботаничка башта, „Брдо Мира“ представља посебну пејзажну вредност која украшава град и привлачи бројне посетиоце. Комплекс је данас место за сећање, учење, одмор, рекреацију и уживање.
