ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ „ХРИШЋАНСКИ ИДЕНТИТЕТ У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС”
Растветљавање питања хришћанског идентитета кроз временски ток, спознају хришћанских норми кроз земаљско отелотворење, живот и учење Господа Исуса Христа су сегменти одржаног предавања „Хришћански идентитет у прошлости и данас” др Предрага Драгутиновића. Удружење „Ирмос” и Књижевни програм Културног центра Чачак били су организатори овог скупа у уторак, 16. маја, у Научно-технолошком парку Културног центра. У оквиру програма „Чачанска родна ‒ Чачак престоница културе Србије 2023”, као програм из сегмента „На раскршћу”, предавање је окупило часне оце и многобројне хришћане око тумачења библијских сентенци о идентитету хришћана. Водитељску реч имала је вероучитељ Ирена Чоловић, председник Удружења „Ирмос”.
Као дугогодишњи редовни професор на катедри за Свето Писмо Новог Завета на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, проф. др Предраг Драгутиновић је аутор шест књига и више од стотину научних радова из области библијске ерминевтике и теологије. Поред наведеног, активни је члан Библијског института у Београду.
Господ Исус Христос је својим учењем поставио својеврсна упоришта на којима се, уз сва четири Јеванђеља Христових апостола, вишевековно гради идентитет православног хришћанина. Наводећи сведочанства из „Библије” и тумачећи апостолска дела, др Драгутиновић се задржава на посланицама и поукама апостола Павла: „Апостол Павле у многим заједницама којима пише као мисионар говори о томе да стари начин постојања и понашања нема више смисла. Немојте сада кад сте хришћани живети начином као што сте и до сада, мислити на начин као што сте мислили и до сада јер је смисао живота наново откривен у Христу Исусу! Ту бих поново подсетио на један значајан моменат: проповед Христовог Јеванђеља, и оног што ће апостол Павле после наставити, почиње речју „ПОКАЈТЕ СЕ”, а ова реч на грчком заправо значи преумите, престаните да размишљате као што сте размишљали до сада, изокрените досадашњи начин размишљања. Тако да покајање као што се често схвата као један емотивни, психолошки чин у коме се човек каје за нешто што је чинио је, заправо, једно недостатно разумевање покајања. Покајање је нешто што од нас као хришћана захтева један нов и другачији начин размишљања од онога које смо имали пре него што смо се покајали или преумили. Такође, то је један нов начин размишљања у односу на оно како свет размишља, како размишљају световни људи који живе као да Бога нема. То покајање, преумљење, тај нови начин размишљања је моменат правог покајања, када је кренуо да размишља на други начин. Тако је наша вера један мисаони чин, то није један ирационални чин, већ чин који тражи читаво човеково биће и у коме оно заједно вођено умом доноси одлуку да живи на одређени начин и да не живи на одређени начин!”
У светлу новијих трагичних догађања, акцентована је ненасилност и афирмативни став према животу, што су фундаменталне тачке хришћанског идентитета. Др Драгутиновић проговорио је и о спознаји речи идентитет код деце, а приближавање те речи деци значи учење према узорима. Гледати у дете које стасава у хришћанина, које се данас бори са надолазећим посредством љубави, трпљења и неговања врлина, значи гледати у појаву која је одраз личности родитеља и дечијих узора.
Осврнувши се на поимање љубави које се темељи на Христовој љубави према човеку и потреби да васкрсењем избави род људски од греха, др Драгутиновић истиче да је хришћанска љубав крсна љубав, да она прихвата жртву и да није нужно везана само за појам емотивног. Љубав у својим различитим облицима узорито опстаје потребом да се следи месија Христос, што је везивна нит минулих и надолазећих дана у којима хришћански идентитет треба да буде саобразан делању Божијем!
Милица Матовић
