U intervjuu za “Čačanski glas” predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović, pored ostalog govori o istupanju iz Saveza za promene, klasičnim oblicima protesta, budućnosti pokreta čiji je osnivač i platformi koja će promovisati konzervativne i demohrišćanske ideje i tradicije, i neophodnom vraćanju politike sa ulice u institucije i medije, najavljujći ujedno promociju novih političkih ideja i novih ljudi u politici.
“Prava strana barikade” podrazumeva poštovanje otvorenosti, komunikacije, tolerancije i solidarnosti, kada je reč o bazičnim demokratskim vrednostima, pored ostalog, navodite u Vašem autorskom tekstu. Koje su to nove političke ideje i kako bi trebalo da izgleda novi društveni dijalog?
– Savez za Srbiju je za Dveri bio veoma dragoceno političko iskustvo kroz koje smo se učili da sedimo I zajedno I vodimo dijalog I ako smo politički I Ideološki različiti. Tako treba da izgleda buduća normalna I demokratska srpska politička scena u kojoj se traže zajednički imenitelji I stavlja u prvi plan interes opšteg dobra. Zalažem se za obnovu srpske demokratije, što znači promenu izbornog Sistema iz proporcionalnog u mešoviti, obaveznost glasanja za sve građane, mogućnost glasanja za candidate po imenu I prezimenu,a ne samo za zatvorene stranačke izborne liste, stepenasti izborni census koji donosi veći census za koalicije, veći broj biračkih jedinica I obaveznu predstavljenost svih gradova I opština u Narodnojskupštini, razmatranje uvođenja dvodomne skupštine,koja bi u Gornjem domu imala predstavnike socijalno-ekonomskih grupa, ili promenu državnog uređenja u monarhiju…Sve su to teme o kojima treba otvoriti javnu raspravu. Zalažem se za veću uključenost građana u politiku I što više referendum od republičkog, preko pokrajinskog, do lokalnog nivoa,kao najboljeg oblika direktne demokratije.
Članice Saveza za Srbiju i opozicione stranke koje su bojkotovale izbore 21. juna, dogovorile su nastavak zajedničkog opozicionog delovanja kroz osnivanje Udružene opozicije Srbije. Srpski pokret Dveri je odlučio da ne pristupi Udruženoj opoziciji Srbije. Ali, spremni ste na saradnju?
– Tako je. Formiranjem Udružene opozicije Srbije prestao je da postoji Savez za Srbiju, čiji smo jedan od osnivača, koji je imao ozbiljan program u 30 tačaka. Nismo želeli da ulazimo u novi opozicioni savez koji nema jasno definisan program, niti plan kako će izgledati Srbija, ali možemo tehnički sarađivati u cilju smene vlasti, oslobođenja medija i održavanja demokratskih izbora. Za nas je najvažnije da dođe, ne samo do promene vlasti, već i do promene kompletnog sistema koji ovde vlada 30 godina. A to znači, pre svega, lustraciju i odgovornost za sve one koji su kršili zakon i protivzakonito se obogatili na grbači ovog siromašnog naroda.
Niste učestvovali na izborima, ali ne odustajete od političkog angažmana u okviru svog pokreta. Šta će Vam biti prioriteti?
– Useptembru izlazimo sa novom verzijom starih Dveri, našim novim programom i novim ljudima, koje ćemo predstaviti kao alternative, jer nam je potrebna smena političkih generacija. Razlikujemo se i od vlasti i od opozicije u mnogo čemu: nikada nismo bili u vlasti, nismo bili deo bivšeg režima DS, imamo čvrst stav po pitanju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, evroskeptici smo i nismo spremni da slušamo naredbe iz Brisela kako treba živeti ovde u Srbiji, kritikujemo migrantsku politiku, protivimo se prisilnoj vakcinacij i bez tačne informacije o kakvim se uvoznim vakcinama radi, i strogo branimo porodicu i porodične vrednosti od jednog talasa antiporodičnih zakona koji se mešaju u našu privatnost. Mi smo ekonomske patriote i zalažemo se za veću podršku domaćoj privredi i poljoprivredi, umesto stranim multinacionalnim kompanijama koje dobijaju subvencije iz našeg buxeta. U našem novom programu biće brojne zanimljive nove ideje, poput zaštite urbanog i arhitektonskog nasleđa u gradu, zaštite i razvoja sela, zaštite životne sredine, brojnih konkretnih mera porodične politike i podrške jačanju nataliteta, kao što je poreska reforma po kojoj bi svako ko stupi u brak i za svako novorođeno dete dobijao smanjenje visine poreza na zarade i poreza na imovinu.
Nove Dveri će biti veliko iznenađenje za mnoge, i sa radošću očekujem našu septembarsku promociju novih političkih ideja i novih ljudi u politici.
Kao bivši poslanik spojićete politiku i posao. Čime ćete se baviti u budućem periodu?
-Vraćam se u NVO sektor i izdavaštvo u kome sam bio pre nego što sam postao narodni poslanik pre četiri godine. Zajedno sa nekoliko dugogodišnjih bliskih prijatelja i saradnika stvaramo jednu idejnu platformu koja će promovisati konzervativne i demohrišćanske političke ideje i tradicije koje su danas na vlasti od Amerike, preko Nemačke, Poljske i Mađarske, do Rusije. Kao narodni poslanici sa četvorodišnjim iskustvom parlamentarnog rada bavićemo se mnogim važnim temama, od odnosa Matice i Srba u regionu i rasejanju, obnove demokratije i izmena političkog sistema, do porodične politike i promocije rađanja, majčinstva i očinstva, kao i sveukupne borbe protiv bele kuge u Srbiji.
Kako komentarišete nedavne proteste u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije?
– Kao kap koja je prelila čašu. Jednostavno, više ni na koji način, niti kroz Skupštinu, niti kroz medije, ne može da se iskaže nagomilano narodno nezadovoljstvo. Pošto nije imalo gde drugo da se kanališe izlilo se na ulice, i opet će. Ulica je postala pravi narodni parlament i jedino mesto za slobodno političko delovanje. To nije normalno, i bolje je da se politika vrati u institucije i na medije… Zato treba nastaviti sa svim oblicima protesta, demonstracija i građanske neposlušnosti dok se vlast ne natera da oslobodi medije, formira prelaznu Vladu i omogući uslove za slobodne i poštene izbore za 6-12 meseci. Demokratija u Srbiji umire na naše oči i moramo je odbraniti i vratiti narodu.
Smatrate da predsednik Srbije nema ovlašćenja da pregovara o statusu Kosova i da bi Srbija u dalje pregovore trebalo da traži uključenje Rusije. Šta bi po Vašem mišljenju bilo najbolje rešenje?
– Pregovari nisu njegov posao, već Vlade Srbije. Niti Vlada, niti Skupština nije mu dala to ovlašćenje, niti je u Skupštini usvojena bilo kakva pregovaračka platforma. Niko ne zna o čemu Vučić iza zatvorenih vrata pregovara sa teroristima iz OVK već dve godine. Nikada nije u javnosti predstavio svoj plan za KiM, koji je toliko najavljivao. Znamo samo da se on zalaže za razgraničenje između Srba i Albanaca, ali ne sme da kaže da to znači priznanje lažne države Kosovo, što je kršenje Ustava Srbije i Rezolucije 12 44 Saveta bezbednosti UN, koji tretiraju KiM kao sastavni deo Srbije. Ne možete se razgraničiti sa nacionalnom manjinom koja živi u Srbiji. Mi smo se sa Albancima razgraničili još 1927. godine, kada su uspostavljene granice između Kraljevine Jugoslavije i Albanije. Razgraničiti se mogu samo dve nezavisne države, što znači da mi prvo moramo da priznamo nezavisno Kosovo, pa da se onda razgraničimo sa njim. Siuguran sam da to ne podržava većina članova i pristalica SNS i SPS, i njima se takođe, kao i svima u opoziciji koji sebe vide kao ustavobranitelje, obraćam kao saveznicima u ovoj borbi za odbranu i očuvanje KiM u sastavu Srbije.
Temu statusa KiM treba vratiti tamo gde joj je i mesto – u Savet bezbednosti UN. Ako se bilo gde drugo vode razgovori treba insistirati na učešću predstavnika Ruske Federacije, jer mi u Briselu nemamo saveznike, već je EU većinski na strani nezavisnog Kosova. Rešenje je da albanska nacionalna manjina dobije sva građanska i nacionalna prava u okviru Ustava Srbije, kao što imaju i sve druge nacionalne manjine u Evropi. Ako separatizam i promene granica nisu dozvoljeni nigde drugo u Evropi – zašto bi bili dozvoljeni u Srbiji? Zašto bi Albanci dobili drugu nacionalnu državu na Balkanu? Da li smo svesni da to automatski znači njihovo ujedinjenje u Veliku Albaniju, a to je ogromna bezbednosna pretnja za sve zemlje u okruženju, a ne samo Srbiju.
N. R.
