ИНТЕРВЈУ: БОШКО ОБРАДОВИЋ , НАРОДНИ ПОСЛАНИК, ЛИДЕР ДВЕРИ
КАД НАМ ЈЕ ПОРОДИЦА ЈАКА – МОЖЕМО СВЕ!
У сусрет 16. Летњим духовним вечерима, традиционалној манифестацији коју су пре 16 година основале Двери са значајним и актуелним темама и гостима, огласио се и један од њихових оснивача Бошко Обрадовић, народни посланик.Савремене друштво се данас широм света суочава са великом кризом морала и све израженијим урушавањем система вредности. Ни Србија није поштеђена тога! У свакодневном животу све су присутнији нетолеранција, агресивност, некултура, одсуство емпатије… Где смо погрешили и како да се вратимо на прави пут?
– Погрешили смо када смо се одрекли Бога и духовно-моралних закона живота по којима су живели наши преци. Све је почело са југословенством, па смо преко комунизма дошли до овог најновијег позападњачења, увек спремни да се олако одрекнемо себе и свога. Праве вредности више нису на правом месту, сад су узори криминалци и старлете, уместо част и поштење. Право питање гласи одакле долазе лоше ствари у нашем друштву – из личне несмирености и нескромности која говори да смо, пре свега, у духовној и моралној кризи, из кућног неваспитања, из просвете која је уништена, из медија који су разорени и претворени у промоцију насиља и неморала… Тим редом се морамо вратити на прави пут, како је говорио свети Владика Николај Велимировић: ако хоћемо да мењамо свет – почнимо од себе и своје породице, а онда су нам потребне корените промене у свим друштвеним сферама, почевши од просвете и медија, из којих треба искључити свако насиље и увести промоцију здравих стилова живота и позитивних примера доброте, милосрђа, солидарности, пожртвовања. Све то се може научити у хришћанству и применити и у личном и у друштвеном животу, па и у политици. Јер, политика не би смела да буде ништа друго него делатна љубав према ближњима и заједници.
Велики сте поборник очувања српске традиционалне породице и
на
томе се заснива добар део програма Двери. Генерално узев, од
стабилности породице као основне ћелије друштва и поштовања основних
етичких принципа и вредности зависи демографски опоравак и сваки други
напредак Србије. Реците нам нешто о томе!
– Породица није на првом месту у нашем друштву и држави и зато
пропадамо.
Од Устава, преко закона, до свакодневних активности свих министара у
Влади, све треба да буде у функцији заштите и добробити породице. Кад
нам је породица јака – можемо све! А ми смо постали народ који нестаје.
Не може и породица и геј парада. Не може и породица и промена пола.
Морамо да се одлучимо да ли смо за очување или разбијање породице.
Kако оцењујете мере популационе политике које држава спроводи
и повећана издвајања у тој области?– Пружам пуну подршку свакој мери сваке власти која је у функцији
бриге
о породичним људима у Србији, од детета у мајчином стомаку, преко
младих брачних парова са децом, самохраних мајки и очева, до старачких и
самачких домаћинстава.
На ком пољу је Србија
највише напредовала у протеклих неколико година? Који су то, према Вашем
виђењу, позитивни помаци, а где су присутне мањкавости?– Види се искорак у градитељству, било да су у питању путеви или
стадиони,
али се поставља питање чему све то ако нема деце или нам деца одлазе у
иностранство. Људи морају бити важнији од зграда, а живот од профита.
Проблем је што су сви ти велики и мали инфраструктурни радови, од
републичког до локалног нивоа, увек неколико пута преплаћени. Људи
одлазе из ове земље због неправде, негативне селекције, владавине
купљених диплома и корупције, а не само због лошег животног стандарда.
Kакво је данас радно право у Србији? Kолико су побољшани
услови
рада, колико зараде прате трошкове живота, односно, инфлацију и да ли
се уопште и у којој мери ублажио исувише дуго присутан јаз између јавног
и приватног сектора по питању положаја радника, зарада и свега другог
што подразумева радно право?
– Инфлација и скок цена основних животних намирница су много већи
од
повећања плата и пензија. Реално, и за повећане плате и пензије можемо
да купимо мање у продавници него пре две године. За оно новца са којим
смо раније могли да напунимо три кесе, сада једва можемо једну. Највећи
проблем је небрига државе за домаћег привредника и пољопривредника.
Страним фирмама се даје све, а домаћим предузетницима мало или ништа. Ми
смо велики заговорници нерадне недеље и у приватном сектору, како би
запослени у јавном и приватном сектору били изједначени по овом питању и
како би свако могао да проведе недељу слободно са широм породицом.
Ви сте у свом политичком деловању недавно покренули и неке
нове идеје и кампање, међу којима су „Једна је мајка“, бесплатни
уџбеници, 1.000 станова за просветне и здравствене раднике… Сматрате ли да ће бити прихваћена Ваша иницијатива?
– Ради се о позитивним кампањама које су већ наишле на велико
одобравање
међу грађанима. Тражимо да нам породилишта буду „хотели са пет
звездица“, да се у сваком смислу побољша стање у породилиштима, да се
права трудница и породиља, мајки и новорођенчади подигну на много виши
ниво. Породилиште је најбоља слика једне државе, а код нас имамо
проблема не само са лошом храном и хигијеном, већ и са укупно лошим
материјалним условима, акушерским насиљем и превеликим трошковима
одржавања трудноће. Такође, боримо се против дискриминације да само деца
у Београду, од 1. септембра ове године, имају бесплатне уџбенике и
вртиће, и тражимо да та мера заживи у свим градовима и општинама у
Србији. Коначно, предложили смо Влади Србије нови пројекат да држава
изгради 1.000 станова за просветне и здравствене раднике годишње, и да
на тај начин покаже колико их цени и да жели да их задржи у земљи.
Да ли су Србији у овом тренутку потребни ванредни избори или
треба сачекати редовне?
– Потребни су нам избори на свим нивоима, и то што пре. Време је да се нешто мења. Али, нисмо за повратак на бившу власт, већ за смену генерација и долазак нових и некомпромитованих људи, који до сада нису били на власти, на чело и државе и нашег града.
Kако видите Чачак у наредном периоду, рецимо, после локалних
избора?
Чачак нема чист ваздух, довољно зелених површина, нема
Универзитет,
Дом за старе, затворени базен, пољопривредно-индустријски комбинат,
градску плажу, безбедне мостове, јавну гаражу, Фонд за лечење тешко
болесне деце… Све су то обавезе нове власти на челу са Дверима која
долази после локалних избора у нашем граду следеће године. И још много
тога, а пре свега, већа подршка предузетништву, селу и пољопривреди, 13.
пензија за најсиромашније пензионере, чачански супермаркет наших
домаћих производа на ауто-путу, споменик шајкачи и Рашку Јовичићу…
Kакав је Ваш став према рату у Украјини и посебно према
притисцима Запада да Србија уведе санкције Русији?
– Не постоји нити један једини разлог да Србија уведе санкције
пријатељској држави као што је Русија, нити да се нађе на страни НАТО у рату против Русије који је суштина украјинске кризе.
Имате ли Ви предлог за решење косовског питања?
– Наш предлог је повратак Косова и Метохије у пуни уставно-правни
поредак
државе Србије, ма колико буде требало времена за то. Нема друге. Дела
своје државне територије се одрећи не можемо и нећемо.
Данас смо сви склони да свакодневно нешто критикујемо, а то је
посебно
изражено на нашој политичкој сцени, најчешће да би се само критиковало,
без било каквих предлога на који начин да се одређени проблеми
превазиђу. Да ли је одговорна политика само критика или и предлагање
решења?
– Није довољно само бити против власти и критиковати лоше потезе
властодржаца,
већ је потребно понудити и шта бисте ви урадили да сте на том месту.
Српски покрет Двери се у претходним годинама доказао као опозиција. Сада
више желимо да грађанима представимо наш програм и конкретне мере за
њихов бољи живот. Тражимо њихову подршку да се докажемо на власти. Време
Двери тек долази у Србији, јер су наше политичке идеје на власти широм
Европе од Шведске и Италије до Мађарске, Пољске и Русије. Ако на
изборима укрупнимо опозиционе патриотске и државотворне опције у један
предизборни блок, верујем да ћемо освојити преко 20% гласова и постати
друга политичка снага у Србији, која ће пресудно утицати на формирање
следеће власти на републичком и локалном нивоу.
В. Степановић
