Још једну границу у себи померио је недавно Борис Рилак. На 22. Ошнер спорт Цирих маратону (Ochner sport Zürich Marathon), одржаном прошле недеље, 13. априла, он и његов млађи брат Ивица били су међу 18.000 тркача из целог света. Осим што је успешно прешао стазу за 3h46’01“, Цирих му је донео још једну радост – поправио је свој лични рекорд за више од шест минута! Ивица је истрчао полумаратон (1h39’34“) и само осам секунди га је делило од личног рекорда. Све честитке за браћу Рилак! Тридесетчетворогодишњи Борис, иначе, научни сарадник у чачанском Институту за воћарство, о чијој спортској страсти смо недавно писали, доноси нам предивне утиске о трци о којој је дуго маштао и земљи где је све „под конац“. Испуњен осећањем среће већ се спрема за нове изазове, па и оне најзахтевније, а њему најдраже, ултратрке и планинске са препрекама.
За скоро пет година активног бављења овим спортом Борис је учествовао на више од 80 трка на разним стазама. Ово је био његов трећи маратон. Лед је пробио прошле године у Барселони где је било око 20.000 учесника. Убрзо је трчао и на Београдском маратону, а ове године сезону је отворио у Цириху!
– Веома сам задовољан резултатом. Било је поприлично напорно, јер је стаза захтевна, „валовита“, са доста успона. Време је било идеално за све, само не за трчање, јер је било веома сунчано. Првих девет километара је лакше, јер се трчи у самом граду уз мноштво гледалаца поред стазе. Наредних 25 километара је ван града, али са погледом на Циришко језеро. Прву половину трке ишао сам мало јаче, јер ми је пријало и више од очекиваног. Али, након окрета на 23. километру, одакле су већи успони, било је мало теже, али баш на том окрету били су моји са заставама и то је ме још више подигло… Онда је почела криза, стигне и умор и борба са самим собом! Али, подршка од оних поред пута је заиста велика. На једној од окрепних станица после 30. километра старији господин, који је видео да сам стао, нешто ми је рекао што је мени зазвучало као „настави даље!“. Када смо поново дошли у град, понесе вас маса људи који вас бодре на сваком кораку, тако да сам тих последњих неколико километара истрчао веома добро – описује Борис, који је уз онлајн сертификат, у Чачак донео и медаљу, будући да је маратон завршио у лимиту.
Утисак су оставили и бројни волонтери на окрепним местима и дуж стазе. За разлику од Србије, у којој су волонтери углавном млађи, у Цириху су то у највећем броју били старији људи, пензионери, јер је то и за њих релаксација и задовољство.
У Швајцарској су провели неколико дана. Били су гости код својих рођака у Мајлену близу Цириха, али су посетили и многобројну родбину и пријатеље у другим градовима.
– Швајцарска није велика, али је сјајно повезана пругом и ауто-путевима, тако да брзо стигнете до сваке тачке. Импресионирало ме све! Прецизност, уредност, све је мирно, лако. Села су им идеална, живописна, са доста зеленила, старих лепих кућа, животиња… Мајлен је такав, са једне стране језеро, а са друге поглед на Алпе… Посебан утисак на мене оставили су водопади на Рајни!
На овом маратону, осим браће Рилак било је још двадесетак наших, већином оних који живе у Швајцарској, Немачкој и државама у окружењу. Борис је чак упознао земљака Андрију Максића, такође родом из копаоничког села Крива Река, а који живи у Швајцарској, па су се шалили да су постигли и рекорд, јер су чак тројица Криворечана трчала на Циришком маратону.
Учешће на маратону у Цириху браћа Рилак искористили су да промовишу две трке у Србији, „Жупске винске трке“ и „Чачак трчи“, које се одржавају у септембру у Чачку и Александровцу, градовима подједнако блиским њиховом срцу.
Већ за првомајске празнике Борис иде у Трст на полумаратон. Две седмице после тога је у Сомбору, на најстаријем полумаратону у Србији. План је да се после тога мало „пресели“ у планине – Златибор, Градац… То ће све бити припрема, јер крајем јуна трчи Lavaredo Ultra trail, једну од најпознатијих светских планинских трка на италијанским Доломитима, на веома захтевној стази дужине педесет километара! А онда опет трка на Тари, Борису најомиљенија!
Уз жељу да што лепше прославе Васкрс, „Чачански глас“ Борису и Ивици жели још много успешних трка широм света! Јер, како је то и Борис написао после трке на свом фб профилу: „Кад бираш пик трку, бирај светски ниво!“
Весна Тртовић
Фото: из албума саговорника
