САДЕЈСТВО СТРУКЕ, НАУКЕ И ПОЛИТИКЕ
У оквиру Музичке академије “Хорска сретања”, а у организацији Удружења “Ирмос”, прошле среде, у дворишту Народног музеја, одржано је предавање “Борба за ћирилицу и српски језик”, на коме су говорили писац Милан Ружић, професор др Милош Ковачевић и професор др Михаило Шћепановић.
– Колико је добро што могу себе назвати једним од бораца за одбрану ћирилице, толико сам и тужан због чињенице да се та борба мора одвијати у мојој земљи. У питању је земља која је у брзацима историје губила многе ствари, истина, доста њих јој је та вода и вратила, али која свој језик никада и ни због чега није запостављала, јер је њен народ знао да без језика нема темеља наше куће, а без писма, нема крова који нас штити. Дошли смо у ситуацију да свој језик и писмо бранимо од нас самих, што је ретко који народ себи дозволио, ако је икада иједан… Дошло је време мира које смо чекали толике векове и баш у годинама мира, почели смо да запостављамо свој језик и писмо који су носиоци културе и уметности, а са њима и идентитета којем су подређени… Нама је потребан рат за ћирилицу, али то није рат ватреним оружјем за који вам треба обука, већ рат који се добија пуким коришћењем писма које су нам у наследство оставили толики преци, свеци и векови. Дакле, у ком и они који ратују само преко тастатуре могу помоћи. У питању је борба која је једноставна и индивидуална, исто колико и дисање. Неговање српског језика и његово исписивање ћирилицом је уписивање у Србе – рекао је, између осталог, писац Милан Ружић, поручивши да не дозволимо да будемо први у толиким вековима који ће изгубити своју личну карту, извориште и огњиште, већ да будемо први који ће зарад свог добра победити себе саме.
Према речима професора др Милоша Ковачевића, са Филолошког факултета у Београду, ћирилица је у врло тешком стању и сматра да се може сачувати једино садејством струке, науке и политике.
– Уколико не буде политичке подршке, ћирилица ће бити научна чињеница, или како је један песник написао: “Ћирилица никад неће умрети на гробљу”. Остаће ћирилица на гробљу и у црквама, баш као што је остала стара ћирилица. За 100 или 200 година наши ученици, вероватно, неће моћи да читају ћирилицу, као што данас не могу читати старославенске текстове. С те стране, стање о ћирилици је врло тешко. Када је реч о самој струци, никад србистичка струка није била јединственија у ставу да се ћирилица мора заштитити, јер је она духовна вертикала српскога народа. Заправо, уз српску цркву, она је једино што нас повезује од Светога Саве до дана данашњег. Ако се то уништи ми морамо да се питамо ко смо и шта смо и да ли смо оно што мислимо да јесмо. Ако то питање поставимо сами себи онда ћирилица није заслужила да се сачува, нити су Срби заслужили да се даље зову Србима. Јер, оно што Србе чини Србима је њихов језик, њихово писмо и њихова црква – нагласио је професор Ковачевић, аутор књиге “Борба за ћирилицу и српски језик”, додавши да српска језичка политика треба заиста да буде српска језичка политика, уједињена у заједничком ставу политике и науке.
На питање како, пре свега младима, да објаснимо значај језика и писма, професор др Михаило Шћепановић са Филолошког факултета у Београду, каже да сви млади имају часове из историје и да би било добро да мало размисле где су нас “гађали” и како су размишљали наши непријатељи.
– Кад помислимо да је још у време цара Фрања Јосипа и његове мајке ћирилица била забрањивана, а онда да су за време Првог и Другог светског рата прво забранили ћирилицу у Загребу, па у Сарајеву и у Подгорици, односно, у Хрватскох, Босни и Црној Гори, и на крају у Србији, у Београду, то је довољан разлог да млади знају да су језик и писмо оно главно и да су чело српскога народа. Језик и писмо су главни идентитетски критеријум на основу кога се можемо поносити да смо Срби. Ако то заборавимо онда ћемо и даље бити мета онима који ће нам забрањивати да се потпишемо и да знамо да је ово писмо сачувано још од Светога Саве до данашњег дана. Ако га узгубимо онда га нисмо достојни, а млади то боље знају од нас старијих и на основу разговора са својим студентима знам да ће они наставити нашу борбу и да ће се она успешно завршити – рекао је за наш лист професор Шћепановић.
Н. Р.
