У оквиру Српског фестивала светске музике који је одржан у Горњем Милановцу, наступала је Рибља чорба. Велики број Милановчана, гостију из околних градова, али из региона, уживало је у квалитетноj музици и само неким од хитова популарног рок састава.
– Много пута смо свирали у Горњем Милановцу, а ово нам је трећи пут да наступамо на овом Фестивалу. Први пут смо свирали у Такову, пала је језива киша, која је прекинула концерт, који је много обећавао, онда смо дошли на поправни, Трг је био пун. – рекао је Бора Ђорђевић.
Поред бројних хитова за сва времена, које je публика у глас певала на сваком концерту, у последње време могу се чути и две нове песме, са албума који још увек није изашао.
– Нови албум „Љубав и смрт“ чека издавача три године, пошто се сада, изгледа, не исплати издавати ни цд, ни плоче, једино што се исплати је узимати паре од друштвених мрежа и онда издавачи на конто тога што су ти издали плочу, лепо наплаћују, од јутјуба и осталих платформи. На том албуму налази се 11 нових песама, које говоре о љубави и смрти, љубав побеђује свакако, плус поклон сингл, који ће бити у оквиру албума. Ми смо скоро свирали у Љубљани, где је било више од 2.000 људи, био је јако добар концерт, на опште одушевљење и народа који је дошао, а чини ми се и бенда, сви смо били срећни и задовољни – каже Ђорђевић.
Иако је данас већина хитова кратког даха, Бора верује да рокенрол и даље постоји и у Чачку и у околини.
– Има нас, има нас, али смо мало оматорили, има рокенрола у Србији. У Милановцу су Бјесови, не знам да ли још свирају, али су значајна група за југословенски рокенрол. Не волим да кажем регион, не волим да кажем Западни Балкан, све ми је то мало безвезе, али ЕX Југославија, то може. Сигурно су Бјесови са својом армијом обожавалаца који су стриктно за њих везани, веома су значајна појава – каже Бора.
Бора не крије срећу што га када год наступа у околини родног града посете стари пријатељи, са којима увек проведе време и поразговара, онолико колико дозволе обавезе, а тако је било и овога пута.
– Увек је ту Прле Савић, мој најбољи пријатељ, велики сликар Чакајац, Ацо, први бубњар Гермелина – каже Бора.
Поред тога што је и сам живео на Руднику, Борин син Борис, сада живи у селу Ручићи, а према речима његовог оца, допада му се Горњи Милановац. Бора је изнео и један занимљив податак за своје детињство.
– Мало ко зна шта се 1952. године догодило у Горњем Милановцу, ја сам крштен, управо у Цркви Свете тројице, која се налази у центру овог лепог места.
Виолета Јовичић
