ВЕЧЕРАС БИОСКОПСКА ПРЕМИЈЕРА ФИЛМА “МЕЛАНХОЛИЈА У СЕПТЕМБРУ” У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ ЧАЧАК
Музичко–документарни филм о пролазности и трајању “Меланхолија у септембру”, посвећен музичару Рашку Јовичићу, вечерас (1. март) ће бити приказан у Великој сали Културног центра. Филм ће почети у 20 часова, а улаз је бесплатан. Продуцент филма је Асоцијација за уметност и културу “Карусел”, урађен је по идеји и сценарију Душана Даријевића, режију и камеру потписује Ђорђе Илић, док је за монтажу био задужен Зоран Грујовић. После филма, који траје 50 минута, чачанску публику чека изненађење. Наравно, не можемо открити о чему је реч, али верујемо да ће се публика, која поштује рад и дело Рашка Јовичића и његову групу “За једну ноћ”, вратити у то време, са сетом или осмехом…

ПРОЛАЗНОСТ И ТРАЈАЊЕ
“Меланхолија у септембру” је четврти филм из опуса који је посвећен људима који су оставили велики траг у култури града. Једна средина, поготову мања заједница, гради свој идентитет тако што памти људе који су оставили значајан траг у култури. После прича о диригенту Предрагу Перуничићу, вајару Жики Максимовићу и писцу, глумцу, хумористи и сатиричару Слободану Матовићу Џаји, уследио је филм посвећен Рашку Јовичићу, управо када се навршава 60 година од његовог рођења и две деценије од смрти.
– Филм говори, не само о животу Рашка Јовичића и његовом стваралаштву, не само о времену коме је он припадао, већ и мало више од тога, о метафизичкој песничкој нити. Рашка Јовичића можемо да разумемо као уметника, као песника који се бавио пролазним, оним што није трајно у животу и, са друге стране, чежњом да се дотакне свевремено. То потврђује и име групе “За једну ноћ”, којој је он припадао и која је успела да одржи 15 или, можда, мање концерата, за скоро 15-ак година трајања – каже за наш лист Душан Даријевић, публициста, аутор, креатор и сарадник на многим културним пројектима.
За живота Рашко Јовичић није имао писаног трага, постојали су само неки демо снимци 17 песама, које су тек 2007. године објављене као CD издање, уз књигу “Радне верзије”, где је сабрано 40 његових песама. То, наравно, није све што је он током живота урадио, али је представљао избор који су направили Ивана Пајић за књигу и Растко Радичевић за CD издање. Рашкови и пријатељи групе, бивши чланови, одржали су два концерта, 2007. године поводом изласка књиге и диска и 2017. у оквиру манифестације “Дисово пролеће”, подсећа наш саговорник.
– Ми смо, кроз Рашков живот и причу о њему, хтели да осветлимо феномен пролазности и трајања, што је и поднаслов филма. Желели смо да дотакнемо пролазност свега на овом свету, а да трајање осветлимо кроз његове песме у овом времену. Заиста је феномен, не само кад је реч о локалној култури, рок сцени у овом граду и у Србији, него иначе, да песме на посебан начин трају, јер су некако и живље и присутније, него у времену свог аутора. Захваљујући младима, већина њих се није ни родила кад су те песме настајале, можда, захваљујући и њиховим родитељима који су расли, живели и заљубљивали се уз те песме, и пре свега, због самих песама, оне трају и данас. То смо хтели да нагласимо у овом филму, ЖИВОТ. С једне стране, Танатос и, с друге стране, Живот, односно, живот његових песама у овом времену. У филму се нисмо “ослањали” на приче пријатеља, старих сарадника и чланова групе “За једну ноћ”, већ смо желели да, поред архивског материјала о раду групе, људи осете то време, какав је Чачак и каква је атмосфера била у којој је Рашко стварао током 90-их година, када се земља распала, када су се готово све вредности урушиле. Ипак, упркос свему, он је радио и стварао. И сада, у ово ново време, кроз младе људе, његове песме поново живе – наглашава Даријевић.

ФЕНОМЕН “МЕЛАНХОЛИЈА”
Посебно је истакнут феномен песме “Меланхолија”. Филм се зове “Меланхолија у септембру”, не само због саме песме, већ и због стања, као уметничке инспирације, које је утицало на дело Рашка Јовичића, каже саговорник “Гласа” и додаје:
– У филму имамо и психолога, и историчара уметности, који говоре о феномену меланхолије – јуче, данас, сутра, колико је меланхолија битна за Рашково стваралаштво, али и уопште као стање, и за друштво, и за уметност.
Филм има свој живот, односно, имаће неколико фаза трајања у јавности.
– Прво је било телевизијско приказивање, 31. децембра прошле године, на ТВ “Галаксија”, тренутно је биоскопска презентација, следи фестивалски живот, а четврта фаза филма је појављивање на нашем Ју-тјуб каналу. Надамо се да ће филм трајати и да ће га људи волети. Посебно смо захвални породици Јовичић, без које не бисмо могли, нити бисмо хтели, да реализујемо овај филм. Такође, захвални смо Граду Чачку који је финансијски помогао реализацију филма; Културном центру који ће приказати овај филм, а вероватно ће бити још пројекција; ТВ “Галаксија” која нам је, као и за претходне пројекте, пружила помоћ и, наравно, бившим члановима групе “За једну ноћ” – захвалио је Даријевић на подршци и позвао Чачане и госте да дођу на вечерашњу (1. март) пројекцију, наглашавајући да ће бити болно и носталгично, али и радосно и весело, како увек буде уз песме Рашка Јовичића.
Н. Р.
Фото: Приватна архива
ДУБЛЕР НЕМАЊА ДАМЈАНОВИЋ

– Посебан куриозитет филма је што, поред архивског материјала где се појављује Рашко Јовичић, имамо и његовог дублера. Момак, такође музичар, Немања Дамјановић, пристао је да се појављује у филму као Рашко Јовичић. Наравно, снимали смо га са леђа, али Немања на посебан начин подсећа на Рашка Јовичића – открио је Даријевић, напомињући да је добра атмосфера, која је владала током снимања филма, екипи дала снагу за даљи рад.