Prema podacima Evropskog statističkog zavoda, Srbiju godišnje napusti oko 4.500 radno sposobnih ljudi. Najnoviji trend je da državu napušta sve veći broj stručnjaka u svim oblastima, pa se i Srbija sve više suočava sa problemom deficita određenih kadrova. O tome kakva je situacija na području MO, na koji način se može usporiti prisutan trend pojačanih migracija stanovništva, a ujedno i sve prisutniji trend deficita određenih kadrova na ovdašnjem tržištu rada, za čitaoce “Čačanskog glasa” u ovom broju našeg lista govori Gorana Tanasković, rukovodilac Regionalne privredne komore za Moravički i Raški okrug – OJ Čačak.
Koliko je dugo prisutan problem deficita određenih kadrova na području lokalnih samouprava u MO. Stiče se utisak da se do juče na području čitave Srbije vodila velika bitka za radno mesto više i smanjenje stope nezaposlenosti, da bi nadležni u državi deficit određenih kadrova iznenada prepoznali kao veliki problem sa kojim ćemo se još ozbiljnije suočiti u narednom periodu ukoliko ne zaustavimo sve snažniji talas migracija.
– Problem deficita kadrova na teritoriji MO postoji skoro 20 godina i stalno se povećava. Ukoliko se trend pojačanih migracija nastavi, biće doveden u pitanje opstanak pojedinih proizvodnih delatnosti, a to se, pre svega odnosi na tekstilnu, metaloprerađivačku i drvnu industriju. Ni ostale delatnosti nisu pošteđene udara koje im nanosi sve snažniji talas migracija, pa tako i u oblastima štampe, prehrambene, kao i hemijske industrije imamo deficit kadrova. Kada kažemo deficit kadrova, prvenstveno mislimo na mlade, obrazovane i stručne osobe koje žele da rade i da se usavršavaju u navedenim delatnostima.
Zbog čega odlaze mladi obrazovani i drugi radno sposobni ljudi iz Srbije? Da li je reč isključivo o ekonomskim ili postoje i neki drugi razlozi?
– U poslednjih nekoliko godina, dosta mladih je otišlo iz zemlje, u želji da pronađu bolje uslove, ne samo za rad, već i za život. Kao glavne razloge odlaska iz Srbije najčešće su navodili: bolje mogućnosti za usavršavanje i napredovanje na poslu, uređenost sistema, kao i bogat kulturni i društveni život, odnosno, bolju pristupačnost vanposlovnih aktivnosti, dok je za pripadnike starijih radno sposobnih generacija isključivi motiv preseljenja u inostranstvo bila visina primanja.
Protekle dve-tri godine obeležene su značajnim investicijima u oblasti saobraćajne infrastrukture, opremanja industrijskih zona, podizanja novih fabričkih hala, posebno u Čačku, ali i u ostalim lokalnim upravama MO. Koliko se, zahvaljujujući tome, promenio privredni ambijent MO i da li to definitivno nastupa nova faza bržeg privrednog razvoja, koja će ozbiljnije uticati na smanjenje talasa migracija?
– Dovođenje novih investitora i otvaranje novih fabrika uvek su predstavljali velike izazove, jer sobom donose značajan porast broja zaposlenih, savremena tehnološka dostignuća, lakši pristup novim tehnologijama, nove organizacione sisteme učenja i moderne menaxerske veštine. Svaka investicija iznedri nešto novo i naprednije – utiče na infrastrukturu, obrazovanje, životni standard građana… U poslednjih nekoliko godina zabeleženi su značajni pomaci na polju poboljšanja infrastrukture na području MO, savremene svetske kompanije su donele nove tehnologije, svoje kapacitete su proširili i domaći investitori… Čačak je dobio savremeni Naučno-tehnološki park, srednje škole i fakulteti su osnažili saradnju sa privredom, kako bi odgovorili zahtevima današnjeg tržišta rada. Sve navedeno trebalo bi da utiče na smanjenje trenda migracija sa područja Moravičkog okruga.
Šta bi trebalo promeniti u čitavoj državi da bi se usporio talas iseljavanja stanovništva u inostranstvo?
– Potrebno je krenuti od školstva, prilagoditi ga savremenim uslovima poslovanja i života, razgovarati sa mladima, dati im veće mogućnosti da sami kreiraju svoje životno i poslovno okruženje, ali ih pri tome i naučiti da budu odgovorni i samokritični, jer to su osnovne pretpostavke za napredovanje. Ako mlad čovek kaže da visina zarade nije isključivi razlog zbog čega razmišlja o odlasku, na primer iz Čačka, i uz to dodaje na listu i neke druge neostvarene lične prioritete, kao što su to obezbeđen stambeni prostor, infrastruktura (dobri putevi, blizina vrtića i škole), zaposlenje bračnog druga, adekvatan životni prostor, onda se paralelno sa razvojem obrazovanja i privrede mora voditi više računa i o ostalim aspektima života, kulturi, sportu i rekreaciji, kao i ostalim zabavnim aktivnostim
Na koji način se može razrešiti deficit određenih kadrova na području MO ili bar ublažiti?
Rešenje je u boljoj komunikaciji privrede i obrazovanja, sa jedne strane, a sa druge privrede i lokalnih uprava. Obrazovanje mora da odgovori potrebama privrede, a lokalne uprave bi trebalo da stvore pogodnu infrastrukturu i poslovnu klimu, koja će olakšati poslovanje i vlasnicima privrednih društava i zaposlenima. Lokalne uprave izdvajaju značajna sredstva za mere podrške zapošljavanju i samozapošljavanju, sprovođenju stručne prakse i programa prekvalifikacije, za stipendiranje uspešnih učenika i studenata… I sama privredna društva sve češće organizuju dodatne obuke i nude stipendije nadarenim učenicima.
Uvođenje dualnog sistema obrazovanja još uvek je u povoju! Koje su njegove najveće prednosti?
– Prednosti dualnog sistema obrazovanja su višestruke. Privreda kroz dualni model obrazovanja treba da dobije kadar, koji joj nedostaje za normalno obavljanje delatnosti i koji će biti adekvatno plaćen za svoj rad. Mladim ljudima se pruža mogućnost da kroz školovanje dobiju kompentencije, znanja i veštine, koje će im omogućiti lakše i brže zapošljavanje i samozapošljavanje. Zakon o dualnom obrazovanju je stupio na snagu od školske 2019/20. godine i njegove efekte tek treba da očekujemo. Na teritoriji MO najveće interesovanje za dualni model obrazovanja iskazale su tekstilna i drvoprerađivačka industrija(proizvođači nameštaja) i metaloprerada (bravari, zavarivači).
V. Stepanović
A KOLIKE SU ŠANSE DA OVDE OSTANU ONI KOJI SU SE VRATILI U ZEMQU ZBOG KOVIDA 19? Gorana Tanasković navodi da se od proglašenja pandemije korona virusa u našu zemlju vratio znatan broj našeg radno aktivnog stanovništva, a reč je uglavnom o onima koji su bili na privremenom radu u inostranstvu do tri meseca, ili su radili “na crno”. Zbog nesigurnosti posla u čitavoj Evropi i Americi, a ujedno i velikog broja otpuštanja radnika, najveći broj građana koji su se vratili, najverovatnije će ostati u Srbiji. To je izuzetna prilika da stečena znanja iz inostranstva primene u našem poslovanju, a imaju i mogućnost da pokrenu sopstveni posao, jer postoje i određene državne stimulacije za povratnike.
