PREPORUKA ZADOVOLJNOG KUPCA – NAJBOLJA REKLAMA
Ako živite na selu i osmislite proizvodnju koja vašim poljoprivrednim proizvodima obezbedjuje dodatnu vrednost, pogodili ste „pravo u metu“, jer to je jedini način da ostvarite bolju zaradu na tržištu. Ovom devizom se rukovodila i tridesettrogodišnja Bojana Ivanović, kada je odlučila da u Turici, svom novom prebivalištu nakon udaje, pokrene mali porodični posao. Jedina prednost koju je imala u ostvarivanju svoje zamisli jeste znanje i iskustvo koje je, kako ponosno kaže, donela u miraz iz rodnog Arilja, gde se dve godnine, zajedno sa majkom i sestrom, intenzivno bavila proizvodnjom sokova od neprskanog voća.
Svaki početak u bilo kakvom poslu je priča za sebe, kaže Bojana Ivanović. Kada je stigla u Turicu, bila je očarana čistotom životne sredine i odmah uočila da bi i ovde mogla da se bavi poslom koji je već ranije radila, jer na porodičnom imanju stasavava zdravo, neprskano voće. Iako ima dva sina predškolskog uzrasta, Ljubivoja i Pavla, odvažila se Bojana da u novoj sredini ponovo pokrene svoj mali biznis, a u tome su je podržali suprug Dejan, koji je, inače, zaposlen, i svekrva. Dok ona cedi voće i spravlja veoma ukusne sokove, svekrva čuva mladjeg dečaka, dok stariji ide u vrtić.
-Osim jabuka, koje imamo ovde na imanju, deo voća sam dopremala iz Mirosaljaca, rodnog sela moga oca, gde posedujemo plantaže, u kojima stasava zdravo – netretirano voće. Zahvaljujući dvogodišnjem iskustvu, koje sam stekla u Arilju, gde smo majka, sestra i ja imale registrovanu firmu za proizvodnju ručno pravljenih kašastih voćnih sokova, nije mi bilo teško da ponovo krenem iz početka, ovoga puta uz podršku supruga i svekrve. Sada radim samostalno – u kućnoj radinosti i polako pokušavam da proširim posao, a glavni moji aduti su kvalitetno voće i iskustvo koje sam stekla u dosadašnjem radu – objašnjava Bojana, dodajući da su porodičnu firmu koju su ranije imali u Arilju zatvorili nakon proglašenja pandemije zbog velikih troškova koje u ovim uslovima privredjivanja nisu mogli da isprate.
„AKO JE DOBRO ZA MOJU PORODICU – DOBRO JE I ZA POTROŠAČE!“
I ljudi u Srbiji su poslednjih godina počeli da vode više računa o zdravoj ishrani i to je upravo išlo na ruku Bojani, koja, kako ističe, proizvodi cedjene sokove odličnog kvaliteta, bez dodatka vode i šećera:
–Moji sokovi imaju standardno dobar kvalitet, jer se cede od zdravog voća. Ono što je dobro za moju porodicu – dobro je i za kupce, a dosadašnja praksa je pokazala da oni koji bar jednom probaju moje sokove, uglavnom postaju i redovni kupci. Radim hladno cedjenu jabuku, krušku, kombinaciju jabuke sa dunjom, šargarepom i cveklom, kašaste sokove od maline, kupine, višnje i vitaminski miks, sve po tradicionalnoj recepturi. Ove sokove piju i deca i odrasli, a najtraženiji su oni bez dodataka – ističe ova vrdna mlada žena, koja ima dovoljno volje i entuzijazma da pokaže svima da seoski život ima velike prednosti, ukoliko čovek ume da ih prepozna i iskoristi.
Ivanovići su na početku sokove poklanjali porodičnim prijateljima, koji su ih dalje preporučivali i tako su se pojavili prvi kupci. Prodajna mreža se polako širila, tako da sada redovno stižu narudžbine iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Velikog Gradišta… Jedini problem predstavlja to što brze kurirske službe ne primaju pošiljke u staklenoj ambalaži, pa su Bojana i njen suprug prinudjeni da se snalaze za njihovo transportovanje i to organizuju u privatnoj režiji i izvodljivo je samo kada je reč o većim narudžbinama, jer se drugačije posao ne bi isplatio.
DRAGOCENA PODRŠKA UDRUŽENJA
Zbog pandemije korone, kako navodi Bojana, posao je značajno opao. Ove godine nisu organizovane tradicionalne manifestacije, na kojima je svoje proizvode izlagala zajedno sa ostalim članicama Udruženja seoskih žena Dragačeva. Izostao je i tradicionalni Sabor trubača u Guči, koji se u prethodne dve godine pokazao kao najbolje mesto za promociju proizvoda iz kućne radinosti.
–Svi mi koji smo ovde u Dragačevu pokrenuli bilo kakvu proizvodnju pokušavamo da se adaptiramo na nove uslove, kako bismo što bolje pregurali ovaj period otežanog plasmana proizvoda. U tome nam pomaže Udruženje seoskih žena Dragačeva, koje putem projektnih aktivnosti pokušava da obezbedi podršku za svoje članice. Svoje proizvode do sada nisam nigde reklamirala, jer sam ubedjena da su zadovoljni kupci najbolja reklama za svakog proizvodjača. Ipak, sada, u uslovima pandemije, svoje sokove reklamiram na fejsbuk stranici našeg udruženja, koja nosi naziv „mali proizvodjači“. To mi značajno olakšava plasman proizvoda – kaže naša sagovornica.
Zahvaljujući Udruženju seoskih žena Dragačeva, nedavno je Bojana dobila na upotrebu mašinu za cedjenje soka, koju je Udruženje dobilo, kao vid podrške ženskom preduzetništvu. Pošto u Udruženju trenutno nema drugih žena koje se bave proizvodnjom sokova, mašinu za sada koristi samo Bojana.
–Mašina je slovenačka i u jednoj turi može da iscedi 35 litara soka, a čitav proces traje samo tri minuta. Jednostavna je za korišćenje i značajno smanjuje troškove, jer za cedjenje voća koristi vodu, a ne struju. Ranije sam voće cedila na presu koja je zahtevala trofaznu struju, pa sam imala i uvećane račune. Kad se na to doda nabavka kvalitetnog voća i skupe ambalaže, kao i trošak transporta robe, u uslovima slabijeg plasmana proizvoda nije bilo lako održati proizvodnju – kaže Bojana.
Osim proizvodnjom sokova za tržište, Bojana pruža i uslugu cedjenja voća i to po veoma prihvatljivoj ceni. Sokovi iz Bojanine proizvodnje se prodaju po ceni od 200 do 350 dinara, sve u zavisnosti od vrste voća i načina proizvodnje.
V. Stepanović
