БОЈАН МАРОВИЋ: „ЉУБАВ ЈЕ УВИЈЕК У МОДИˮ
СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ БОЈАНА МАРОВИЋА
ВЕЛИКА САЛА КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА ЧАЧАК, У 20 ЧАСОВА
Бесплатне улазнице преузмите на билетарници Културног центра Чачак.
Понекад се запитамо шта је то што музика буди у нама и носталгично се враћамо на песме које су ванвременске, јер код новијих извођача више не препознајемо ону магију коју смо тада осећали када зачујемо добро познате тонове драгих песама. Бојан Маровић је један од ретких уметника који је успео да сачува емоцију, квалитет и чаролију у својим песмама, а његове нежне мелодије и препознатљиву боју гласа Чачани ће моћи да слушају у свом граду у среду, 8. новембра, што је био један од разлога да са њим попричамо о поменутом концерту, фестивалима, музичком образовању, мору, писању песама и љубави која је, како каже, „најважнија нијанса животаˮ.
У Културном центру, 8. новембра, Чачане очекује Ваш концерт, што је још један у низу уметничких догађаја у овогодишњој Националној престоници културе коме се многи радују. Колико је времена прошло од Ваше последње посете нашем граду и по чему га памтите?
‒ Волим Чачак, био сам много пута на сцени тамо, али се увијек радујем, то сам вам ја, увијек ћу бити дијете у срцу и глави, јер све што дарујем и радим, све то чиним срцем чистим и некако ме води та енергија људи. Чачак је град мојих другара и пријатеља, град у којем сам се много радовао и, рецимо, пробао врхунско печење. 😊
Чачак је, између осталог, град који негује културу музичких фестивала, а фестивали поп музике неодвојив су део Ваше каријере, од „Сунчаних скалаˮ са почетка каријере до „Београдског пролећаˮ и „Скалаˮ претходне године. Да ли сматрате да су фестивали задржали улогу и значај који су имали раније и који су све бенефити учествовања на њима? Какав фестивал нам недостаје у данашње време?
‒ Морамо бити искрени ако желимо да идемо напријед, фестивали фале, али и дешавања такође, свело се све на неку врсту манипулације преко друштвених мрежа на којима многи имају већи фактор и постојање од људи који су годинама на сцени… Што је најгоре, појединци дефинитивно живе тај „интернет животˮ и спремни су за исти да ураде све. Знам да ова прича не одговара да се чује, али је истина и волио бих да је све другачије. Због таквих ствари су направљене „Скале 2022ˮ и ево, епилог је да је сва та веома „битнаˮ музика толико важна да је се нико и не сјећа… Жао ми је, али неке дефиниције су просте.
Ваше песме су махом ауторске, што подразумева посебан вид посвећености и преношења унутарњих емоција на слушаоце. Како бисте описали креативни процес настајања песме и да ли успевате на тај начин да чистите душу и изрекнете неке давно прећутане речи?
‒ Пустио сам душу и срце да чине своје, неке пјесме настају у даху, неке волим да пустим да „ћутеˮ, неке пјесме напишем слушајући друге, просто све има своје мјесто…
Током месеца октобра увек се сетимо дивног и непрежаљеног уметника Тошета Проеског који је био Ваш пријатељ и чију сте композицију „Буди добра према себиˮ отпевали њему у част, као што учествујете и на свим концертима организованим у сећање на њега. Шта је то што је у себи имао Тоше, а што се никада не може поновити?
‒ Свако од нас је довољно важан ако је посвећен искрено послу, породици, граду и мјесту гдје жели да живи. Он је био управо то и једноставни људи су увијек јединствени и некако, као тврђава, нису освојиви лако. Мој друг је отишао млад и оставио дјела и много успомена, али и питања на која не може вријеме да одговори.
Као неко ко је завршио Музичку академију, можете ли уочити у којој мери музичко образовање доприноси нечијој каријери и квалитету песама и шта од академског знања Ви највише примењујете у раду?
‒ Волим да се не оптерећујем, волим да ме музика води као да никада нисам сјео тамо, важно ми је да ми „стомак заиграˮ као пред пољубац. Мислим да је суштина у томе да уживаш, а да људима дајеш онај сјај у оку када се пронађу у пјесми. Ви сте власници сваке, ја сам је написао и отпјевао, али ви имате све од ње што треба, ја сам само кап у том океану.
Ваше песме у највећој мери славе љубав и често се дешава да инспиришу и спајају људе. Да ли сматрате да је и то једна од мисија Ваше музике и шта је суштински љубав о којој пишете и певате?
‒ Волио бих да и неке социјалне моменте напишем, али не умијем. Онда постајем неко ко нагиње тој критици која није здрава, јер живимо у друштву које не воли критику или чак много пута и истина се пакује у свилу, а ја то не умијем, зато сам и јако мало себи дао одушка да будем у медијима. Не умијем да вам говорим на други начин о љубави, осим овако како јесте, не пратим тренд да бих вам се допао, али свакако сам неко ко разумије што то неко мора да ради. Љубав је увијек у моди, то је нијанса живота која је увијек најважнија. Зато и пишем пјесме које славе љубав и истину.
Рођени сте и одрасли поред мора и често му се враћате у потрази за миром, а тиме се враћате и дечаку у себи. Шта Вас је море научило и колико Вам недостаје када сте у Београду?
‒ Море је дио мене, једном када све прође, бићу и ја дио њега потпуно. Не постоји варка код њега, сваки вал је истина, свака Бонаца је најгласнија тишина, тада чујеш себе, свака бура опомена да си ипак само човјек. Београд је нешто друго, ту сам схватио да ипак море није све и да сваки град има људе који те воле и дају ти срце.
Знамо да концерте завршавате својом првом песмом „Више те немаˮ чиме на симболичан начин затварате круг, а којом песмом бисте најавили концерт у Чачку и са каквим импресијама и успоменама бисте волели да посетиоци оду кући те новембарске вечери?
‒ „Више те немаˮ је моје срце, нек људима моје срце остане да га чувају, јер сјутра је лијепо проћи градом и знати да сам ипак учинио праве ствари. Хвала, Чачак, што ћемо славити љубав. ❤️
Марија Миљуш
Фотографије: Jan Poliak
