Fenomen nedovoljnog rađanja nije uspelo da izbegne nijedno razvijeno društvo, a i danas se veliki broj zemalja suočava sa rađanjem dece ispod nivoa potrebnog za zamenu generacija, što je opšti cilj održivog demografskog razvoja. Nažalost, u našoj zemlji, već dugo, broj umrlih sve više premašuje broj živorođenih u toku jedne godine. Kao odgovor na problem nedovoljnog rađanja dece u Srbiji, naravno i u modernom svetu, teži se povećanju fertiliteta pozitivnim podsticajima. Država, odnosno sve lokalne samouprave moraju obezbediti bolji životni standard i dobro uskladiti rad i roditeljstvo, ali i građani, posebno mladi, moraju da menjaju neke navike, smatra Mirjana Đoković, žena koja se kao pomoćnik gradonačelnika za oblast zaštite životne sredine bavi javnim poslom, ali je pre svega majka dvoje dece. O ovom problemu govori i iz ugla političara i iz uloge roditelja.
Država je raznim podsticajnim merama napravila veliki iskorak u oblasti nataliteta, a ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku dr Slavica Đukić Dejanović i dr Slavka Dragutinović (na lokalnom nivou) vrlo odgovorno obavljaju svoj posao, kaže u razgovoru za naš list Mirjana Đoković i dodaje:
– Pored ostalog, Kabinet ministarke prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji izrade nacionalnih dokumenata i priprema kampanje u vezi sa populacionom politikom. Grad Čačak takođe veliku pažnju posvećuje ovoj oblasti, a dobio je i određena sredstva za pospešivanje rađanja.
Naša sagovornica podseća da je Grad na polju lokalnih mera populacione politike dosta napredovao, napominjući da bi mogao da posluži kao dobar primer drugima. I pre formiranja Saveta za populacionu politiku, Čačak je uveo određene mere podrške, koje mogu da pruže značajan doprinos u pospešivanju nataliteta, a reč je o finansiranju troškova vantelesne oplodnje i subvencionisanju dela troškova komunalnih usluga za porodice sa troje i više dece. Grad će i u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti obezbeđivanju novih radnih mesta, boljeg životnog standarda, usklađivanju rada i roditeljstva, potvrđuje pomoćnik gradonačelnika, napominjući da gradsko rukovodstvo zajedno obavlja sve poslove za dobrobit naših građana.
– Zadovoljna sam koliko smo uradili u troipogodišnjem mandatu. Smatram da Čačak postaje lepo mesto za život, sa bogatim kulturnim, muzičkim i sportskim programom. Leto je bilo “živo”, imali smo fantastične koncerte, puno lepih događaja. To je resor koji ja ne uređujem, ali rade moje kolege i to vrlo dobro i odgovorno, što potvrđuje veliki broj sugrađana, koji su propratili sva ta dešavanja. Čačak će biti divan grad, sat vremena vožnje udaljen od Beograda, što znači da će naši građani imati još veći izbor kada je reč o društvenom životu. Zahvaljujući mnogim investicijama, otvaraju nam se i nove mogućnosti i zbog toga verujem da će za mlade imati i dovoljno radnih mesta – sa puno optimizma kaže Mirjana Đoković.
Prema njenim rečima, da bi zajedno stvorili dobar životni ambijent, gradsko rukovodstvo kao “servis građana” osluškuje glas javnosti. Ono što važi za resor ekologije, primenjivo je uopšte u životu, pa tako i u populacionoj politici, jer samo integrisanim, povezanim radom svih aktera, i na državnom i na lokalnom nivou, možemo da napredujemo. Inače, javni posao podrazumeva da nemate striktno radno vreme, već da budete dostupni građanima 24 sata, naglašava naša sagovornica.
Njeno javno angažovanje počelo je 1995. godine, kada je obavljala posao novinara, a kasnije i marketinške forme ovog poziva. Često voli da kaže: “Jednom novinar – uvek novinar”:
– Ponosna sam na sve ono što sam uradila u oboj oblasti, a kada sam 2003. godine ušla u svet politike trudila sam se da uvek razmišljam iz ugla građana i da probleme posmatram čak kao novinar, što je za naše društvo veoma neobično. Od 2012. do 2014. bila sam pomoćnik gradonačelnika u istom resoru kao danas, u oblasti ekologije, a od 2014. do 2016. imala sam priliku i čast da budem republička poslanica i to je za mene dragoceno iskustvo, kada govorimo o politici na višem nivou. Kao poslanica pozicije imala sam priliku da ostvarim mnoge kontakte na nivou čitave države, da preuzmem dragocena iskustva svojih kolega i da ih implementiram u Čačku. Naravno, bavila sam se temom koja je na dnevnom redu, ali sam se i trudila da se uvek čuje priča o gradu iz koga dolazim. Moj cilj je bio da se čuje kada Čačak ima neki problem, ili da se pohvali onim što dobro funkcioniše. Ali, pored velike odgovornosti nosilaca vlasti, političara i ostalih aktera uključenih u funkcionisanje jedne države, veoma je važno i činjenje ili nečinjenje građana, odnosno menjanje loših navika. Ne samo u oblasti ekologije, već uopšte u životu, sve zavisi od toga koliko je čovek spreman da se menja.
Naša sagovornica sebe nikada nije smatrala rodno neravnopravnom u društvu, i to sa ponosom ističe. Često je, kako kaže, kadra da uradi i posao koji je svojstven samo za mušku populaciju:
– To važi, ne samo na poslovnom, već i na privatnom planu, s obzirom na to da sam samohrani roditelj. Za mene je uvek bilo ključno da porodica nikada ne trpi moje odsustvo iz kuće. Ali, to može da se ostvari samo ako imate podršku porodice, odnosno ukoliko ste uspeli da od svoje dece stvorite dobre, poštene ljude, koji znaju da se samo radom može postići uspeh. Sada su moja deca odrasli ljudi, završili su fakultete i već privređuju.
U porodici, kao i na poslu, uvek ima izazova i problema, ali moraju da se rešavaju, a ne da se “guraju pod tepih”. Iako su vremena danas mnogo drugačija, iako brzi tempo života kao imperativ nameće “sada i sve”, mlade upozorava da ne može sve odjednom da se obezbedi u životu i da nikada nije ni moglo.
– Tačno, sada su vremena mnogo drugačija i dobro je što država brine o natalitetu i podstiče roditeljstvo. Ali, biti roditelj je i privilegija i velika odgovornost. Decu sam rađala i kada nisam imala posao, a to može da bude i ohrabrenje za mlade roditelje. Ne možete u životu sve obezbediti i rešiti sve probleme, pa onda postati roditelj. Danas, mnogi tako razmišljaju. Ne bih volela da mi mladi zamere, ali često kažu – nemam posao, automobil, stan. Nemoguće je sve odjednom. Ja i dalje živim u porodičnoj kući svog pokojnog supruga, u velikoj porodici. Ali, smatram da porodica i tako može dobro da funkcioniše. Mladi možda ne znaju da je, na primer, 1993. godina bila jako teška, ali i tada su se rađala deca. Mnoge porodice su odgajile decu, a žene nisu imale plaćeno porodiljsko odsustvo. Sve čovek može, samo je potrebna dobra volja. Naravno, umerenost u težnjama i balans u životu se podrazumevaju. I sve u životu treba prihvatiti kao dragoceno iskustvo – poručuje Mirjana Đoković.
N. R.
