СЕЋАЊЕ СРЕЋКА САВЧИЋА О ИЗГРАДЊИ „РЕМОНТОВОГ“ СТАДИОНА
Вест да је Град Чачак недавно упутио захтев да „Ремонтов“ стадион постане градски, обрадовала је Чачане. На једном од најстаријих игралишта у граду одрастале су генерације, многи су на њему направили своје прве фудбалске кораке. За дугогодишњег спортског радника Срећка Савчића, пуковника у пензији, који је у Ремонтном заводу радио три деценије, овај стадион има посебан значај. Од 1971. био је председник ФК „Ремонт“. За „Чачански глас“ прича како је настао овај спортски објекат, ко је на њему играо, а његова сећања су, на неки начин, времеплов о фудбалским клубовима, посебно онима у којима су се у послератном периоду окупљали фабрички радници.
У поратним годинама спорт је био једна од најважнијих активности, а фудбал и најпопуларнији међу радницима. Готово у сваком предузећу постојали су клубови. Савчић је о самом стадиону на Авлаџиници нашао многе податке, сакупљао их је када се повео процес око накнаде земљишта. На тој локацији, каже, почео је да се прави стадион још 1947. године. Радило га је тадашње војно предузеће „Ратко Митровић“, за свој клуб „Пролетер“, који се убрзо „стопио“ са ФК „Радничким“, а који је постојао при Фабрици хартије. Тај клуб трајао је до 1961, бринуо о стадиону, на коме је постављена ограда.
– Те године се „Раднички“ спојио са ФК „Цер“, који је преузео бригу о игралишту. Две године касније Општина је донела решење да се том клубу уступа на управљање и одржавање. На истом терену играо је ФК „Ремонт“, који је активиран 1959. (наследник „Арсенала“, који је у Војно-техничком заводу постојао још од 1932. године). На њихов захтев, Општина је 1964. донела ново решење, тако да је стадион дат на заједничко коришћење и управљање „Церу“ и „Ремонту“ – само су неки од података које наводи Савчић.
Када је он постао председник клуба 1971, игралиште је било запуштено, посвуда су били блато и баре. Утакмица је било, сећа се, али то су били немогући услови. Због великог блата догађало се да су фудбалери „Ремонта“ морали да играју у Мрчајевцима, на стадиону „Орловца“. „Ремонт“ је запошљавао младе раднике, жељне спорта, тако да је некада постојао и јак Рукометни клуб, а наш саговорник се сећа да је у њему једно време рукомет играо и чувени Радмило Мишовић.
– Видели смо да стадион не може више тако да функционише, јер сви су га користили, а нико се, заиста, није бринуо о њему. Тадашњи економ Миодраг Марјановић, у договору са нама, позвао је 1975. екипу која је секла бусен за помоћно игралиште „Борца“. Добровољним радом свих играча, чланова управе и других радника припремили смо наш терен, поравнали га и онда смо од тих травнатих ролни правили фудбалско игралиште. Терен се није користио пола године, али смо добили изванредан стадион! Чувени Миљан Миљанић, који је тада тренирао клуб из Уједнињених Арапских Емирата, довео је своје фудбалере на припреме на Златибор, а онда и код нас у Чачак. Тада је рекао да је наш стадион један од четири најбоља травната терена у Југославији! – приповеда Савчић.
Сећа се и радничких спортских игара које су организовали свих пет завода у оквиру ТРЗ копнене војске Југославије. Одређено је да Чачак буде домаћин 1978. То је био повод да се затражи помоћ од Општине, да се направи спортски центар. Тада је парцела пренета у власништво Завода, односно само игралиште од око два хектара, а добијен је и простор до самог стадиона, где је некада било складиште „7. Јула“… Тада је започела дугогодишња судска парница више заинтересованих за ту локацију, али то је нека друга прича…
За те радничке спортске игре 1978. на стадиону је много тога урађено – стазе, ограда, поправка игралишта. То су, како каже приповедач, заиста биле „златне године“.
– Град је добио још један прави стадион! Уложено је много новца… Сам клуб је наставио да напредује, расте… Неговали смо чист аматеризам, били ентузијасти, организовали радне акције да се изграде и помоћни терени. Иако смо имали проблема са финансијама… На „Ремонтовом“ је играо утакмице и „Борац“, када је стадион поред Мораве реновиран. Са престанком рада ФК „Ремонт“ 2005, игралиште је поново запуштено, не одржава се. Много ми је било тешко и да прођем поред стадиона, јер је био дуго један од врхунских терена. Жао ми је што је тако упропашћен, важан је за децу и младе, не само из овог дела града… Сада, када буде градски, надам се да ће се ситуација променити. Сматрам, ипак, да не треба Туристичка организација о њему да брине, јер је ово, првенствено, спортски терен – закључује пуковник Савчић.
Живи у близини, у Немањиној… Некада, када није било оволико високих зграда, са прозора је могао да види и стадион. Знао је да дотрчи, када угледа непозване на травнатом терену. У међувремену, Чачак је порастао. И насеље око стадиона је променило изглед. Спортски објекат је остао. Али, годинама је изгледао, заиста, као руина, зарастао у коров, пун смећа. У ноћним сатима је било и опасно проћи поред. Тек понеки рекреативац успевао је да се некако „пробије“ до терена, али и тада „полуилегално“, будући да још стоји натпис о забрани „приступа и снимања“. Пре неколико година стање се мало променило, када се на њему почео одржавати фестивал „Прича“. Али, то је било само од „Приче“ до наредне „Приче“…
В. Т.
Фото: архива саговорника
ПОБЕДИО КОРЧНОЈА
Срећко Савчић је родом из села Полом, на обронцима Рајца. Завршио је милановачку Гимназију, а онда и Машински факултет у Београду, као војни стипендиста. У чину поручника дошао је у Ремонтни завод у Чачку 1967. и ту радио све до 1990. када је отишао у Београд у Министарство одбране, а онда се 1995. вратио у Чачак. У пензији је од 2003. године. Поред фудбала, волео је да игра и шах. Остало је записано да је 1968. у симултанци победио чувеног совјетског велемајстора Виктора Корчноја.
ЗА ШКОЛЕ ФУДБАЛА
Градоначеник Милун Тодоровић недавно је изјавио да би „Ремонтов“ стадион требало да буде у градској својини. Замисао је да стадион буде отворен за школе фудбала, а будући да има рефлекторе може се користити до касних вечерњих сати. Део према ресторану „Талија“ би био претворен у рејонски парк. Како је навео Тодоровић, упућени су захтеви Министарству одбране и Републичкој дирекцији за имовину. Град има право прече куповине. Очекује се да све буде завршено у наредне три године.
