Овогодишњи род „црвеног злата“ је за 30 одсто мањи од очекиваног и, како тврде добри познаваоци прилика у српском малинарству, износи око 45.000 тона. Берба малине је завршена у готово свим произвођачким центрима у Србији, изузев у неким вишим деловима ивањичког краја и Копаоника. Откупна цена малине у овој сезони се кретала у распону од 500, па чак и до 650 динара по килограму. И кавалитет овог цењеног извозног воћа је био изузетно добар. Ипак, суша која влада последњих дана утицаће на појаву ситнијих плодова малине у подручјима Србије у којима берба још увек није окончана.
Како наводи Небојша Симеуновић из Гуче, берба малине је ових дана приведена крају и на подручју Општине Лучани. Као и претходне сезоне, због својих обавеза и недостатка радне снаге, одлучио је да већи малињак, на површини од пола хектара у Горњој Краварици, изнајми људима који могу да га оберу. Заједно са супругом и два ангажована радника, бербу је обавио само на парцели од двадесетак ари која се налази у Гучи.
– Убрали смо три тоне малине са површине од 22 или 23 ара. Прошле године сам имао слабији принос на истој парцели, негде око 2,2 тоне. Лошије су тада биле и временске прилике. Ове сезоне смо имали идеално време почетком лета – смену кишног и сунчаног времена, што је погодовало овој култури. Веома сам задовољан оствареним приносом. Малину сам предавао хладњачи „Станић“ по откупној цени од 510 динара по килограму. Још увек нам није познато да ли ће цена бити подигнута. Овдашњи малинари се буне, јер је малина на неким другим подручјима боље плаћена, достизала је 600, понегде чак и 650, а код нас само 510 динара. Пољопривредни репроматеријал јесте поскупео, али и по оваквим ценама имаће нешто и да нам остане, али најгоре од свега је то што нико од нас не рачуна свој рад. Супруга и ја смо провели 25 дана у малинама, сезонци траже 5.000 динара дневно, плус преноћиште и храну, а где су наше дневнице? И ми смо морали да ангажујемо додатну радну снагу, па кад се све сабере, зарада неће бити велика – каже Симеуновић и додаје да су у овој сезони, судећи по свему, најбоље прошли берачи. Нити су улагали шта у малињаке, нити гледали у небо! Њихово је било да изнесу бербу и након тога однесу кући чисту зараду.
Поред малине, породица Симеуновић гаји и купину. Тек што су окончали једну бербу, одмах су почели нову и то, како истичу, са пуно ентузијазма, јер је откупна цена купине у старту била од 150 до 180 динара по килограму, да би изненада дошло до њеног пада на неких 120 динара.
– Не знамо шта ће бити са откупном ценом купине. У старту је била повољна, а сада на 120 динара немамо рачун да ангажујемо раднике. Ако остане таква откупна цена, не уклапамо се никако! Без неких 180 или 200 динара по килограму, од купине нећемо зарадити баш ништа – каже Симеуновић.
Како наводе добри познаваоци прилика у области домаћег аграра, баш као и остале пољопривредне културе, и малина је постигла солидну откупну цену у овој сезони, пре свега, због пандемије короне и велике светске економске кризе проузроковане ратом у Украјини, која је утицала на поскупљење свих инпута у пољопривредној и свакој другој производњи.
Пре четири, пет дана, због изузетно малог прилива робе, поједине хладњаче су плаћале виламет 550, иако су имале утврђену цену од 510 динара по килограму, док је микер био још боље плаћен, навео је за наш лист један од водећих стручњака за област производње јагодастог воћа др Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.
Како истиче Лепосавић, у нашем малинарству је и даље присутан велики недостатак квалитетног садног материјала, на шта су годинама уназад упозоравали стручњаци из ове области.
– Недостатак квалитетног садног материјала је наш дугогодишњи проблем. Чак и они који су регистровани за ту врсту производње, често продају врло проблематичан садни материјал и због тога се свакодневно појављују притужбе произвођача и позиви надлежним инспекцијским службама да изађу на лице места. Дефинитивно, мора да се уведе ригорознија контрола производње и промета садница малине, како би се та област уредила онако како треба. Гарант сваке стабилне и успешне производње је здрав и квалитетан садни материјал – поручио је др Лепосавић.
В. С.
