БЕРБА КОРНИШОНА У ЧАЧАНСКИМ И КРАЉЕВАЧКИМ СЕЛИМА У ПУНОМ ЈЕКУ
НА ЗАВИДНОМ НИВОУ И ПРИНОС И КВАЛИТЕТ
Иако временске прилике већ од старта ове сезоне нису погодовале развоју већине пољопривредних култура, могло би се рећи да су оне биле готово идеалне за производњу крнишона. Садња ове повртарске културе је завршена на време и далеко успешније него у прошлој години, када је реализована са извесним закашњењем због лошег времена. Берба корнишона је стартовала почетком јула, а како наводе произвођачи, њихов род је одличан, баш као и квалитет, а добра је и откупна цена, па се надају солидној заради. Проблема је било једино на подручју појединих села које је задесио град током последњег олујног невремена, где су засади корнишона претрпели поприлична оштећења.
Кооперанти београдске фирме „Глобал систем кооператива“, иначе на подручју чачанских и краљевачких села препознатљиве по доброј партнерској пркси, добили су расад корнишона крајем маја, тако да је одмах након тога обављена и садња. Берба краставчића је стартовала већ од 1. јула и трајаће до 20. септембра, до када ће бити организован и откуп овог поврћа.
– До овог последњег града били смо презадовољни и количинама и квалитетом стасалих корнишона. Мало је дошло до поремећаја због града који је захватио поједина подручја у којима имамо кооперанте. Прилично велики степен оштећења имали су поједини засади крнишона у Катрзи, Обрви, Заблаћу, Јежевици, Слатини, Мршинцима, Горичанима, Бапском Пољу, а да штета буде још већа, после града су наступиле ниже ноћне температуре, негде око 12 степени Целзијуса, које представљају прилично велики шок за краставчиће, јер они испод 15 степени престају да раде. За оптимални рад корнишона идеалне ноћне температуре су од 18 до 20, а дневне од 25 до 28 степени – објашњава Иван Равић, заштитар из агрономске службе „Глобал систем кооперативе“.
ПРЕТЕЖНИ ДЕО РОБЕ ОДЛАЗИ НА НЕМАЧКО ТРЖИШТЕ
Београдска фирма „Глобал систем кооператива“ већ неколико година успешно организује производњу и откуп корнишона претежно за немачко тржиште. Своје кооперанте има широм Србије, а како наводи агроном Равић, овај посао је прво заживео баш у чачанском крају, па је отуда и откупни центар у Заблаћу један од најјачих.
– Деведесет одсто наше робе завршава на немачком тржишту, јер је производња корнишона коју реализујемо заједно са нашим кооперантима потпуно контролисана. Тржиште Европске уније је веома захтевно и ми се трудимо да максимално испоштујемо све њихове стандарде. Наша агрономска служба је свакодневно, готово 24 часа доступна кооперантима путем СМС порука и телефонских позива. Агрономи су сваког дана на терену, обилазе пољопривреднике, прате производњу, дају савете… Сви наши кооперанти су умрежени и из агрономске службе добијају смернице о примени неопходних агротехничких мера и хемијских третмана биљака. Све се ради стрикто по препорукма агронома – истиче Равић.
„Глобал систем кооператива“ обезбеђује све што је потребно за производњу, почев од расада, преко капајућих трака, фолије, мрежа, ђубрива, хемије… На пољопривредницима је да припреме парцеле, побију стубове, обезбеде жицу и бачве или цистерне за наводњавање, а након тога да засучу рукаве и предано раде. Када почну да предају корнишоне, половина новца им се од сваке туре одбија на име узетог репроматеријала, а остатак им се уплаћује дирекно на рачуне код банака. Када комплетно отплате дуг, сав новац од предатих корнишона им се уплаћују на њихове рачуне све до крај откупне кампање. Како се показало у претходних шест, седам година, овај систем одлично функционише, а добра сарадња са кооперантима и данас је главна одредница рада ове успешне београдске фирме.
„ГЛОБАЛ СИСТЕМ КООПЕРАТИВА“ – ПОУЗДАН ПАРТНЕР
Захваљујући строгом поштовању потписаних кооперантских уговора са фирмом „Глобал систем кооператива“, у многим домаћинствима је ова повртарска култура постала извор добре зараде, тако да се многи пољопривредници овим послом баве више година. Краставчиће производе на површинама од пет до десет ари, како би могли да обаве бербу са члановима своје породице, без допунског ангажовања радне снаге, јер то увећава њихову зараду.
Милан Милекић из Катрге производи корнишоне на површини од 10 ари и до сада је убрао три и по тоне квалитетних плодова прве и друге класе, док треће класе, како наводи, има свега један до два посто. Однос прве и друге класе је сразмеран. Очекује да ће до краја бербе предати од 13 до 15 тона корнишона.
– Изузетно сам задовољан сарадњом са фирмом „Глобал систем Kооператива“. Све се одвија како треба, тачни су као сат! Имамо осигуран пласман краставчића и стручни надзор производње. Задовољан сам и са приносима и са ценом корнишона и очекујем солидну зараду. Мало нас је град оштетио, али, генерално узев, није лоше. Ово је пета година од када смо почели да радимо корнишоне, одлучили смо да то буде површина од 10 ари, јер самостално можемо да обавимо бербу, а има нас шесторо. Када бисмо ангажовали допунску радну снагу, посао не би био исплатив – рекао је за „Чачански глас“ Милекић из Катрге.
У 2021. години, „Глобал систем кооператива“ је на овом подручју имала 470 коопераната, а у прошлој сезони их је било 350. Слично је и ове године. До мањег пада броја коопераната дошло је са отварањем нових фирми у Прељини и Краљеву, али се ситуација стабилизовала склапањем нових кооперантских уговора. Иначе, претходних година било је већих осцилација у приносима корнишона. Било је кооперанта који су имали и 20 килограма корнишона по дужном метру. Прошле године је просек био 16 килограма по метру.
„Глобал систем кооператива“ у овој сезони прву класу корнишона плаћа 140, другу 80, а трећу 20 динара по килограму.
В. С.
Легенде:
1. Берба корнишона, Катрга
2. Откупни центар у Заблаћу
