„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“ .
Стара прича да роде доносе бебе одавно је део прошлости, па ни децу више нико не може преварити. Ипак, грација је међу птицама, пре свега због величине и лета. Ускоро можемо очекивати повратак беле роде (лат. Ciconia ciconia, engl. White Stork) у наше крајеве, где ће, најчешће, на већ старим местима почети да свијају гнезда. Мада је готово у целом свету сматрају симболом лепих ствари, у неким земљама Блиског истока их прогоне и убијају у време миграција, па се многе не врате на своја гнездилишта. Ових дана жељно их очекују у Мрчајевцима, где на димњаку котларнице вртића више од деценије имају своје гнездо, у Бељини, а надају се и у Бресници, да ће се вратити на гнездо поред школе…
Широм света присутно је поштовање према родама, јер се оне сматрају симболом среће, плодности и напретка породице и целог друштва. Драгиша Гашо Петровић, познат по врсном познавању птица, ових дана очекује вести са старих гнездилишта, јер им је празник „Младенци“ делом временска одредница.
– Бележени су парови који и 15 година долазе на исто гнездо. На сеобу према јужној Африци крећу половином августа и почетком септембра. Тај пут је дуг око 10.000 километара, на њему су бројне опасности, па и не чуди да се неке не врате. У последње време све је више случајева презимљавања у нашим крајевима. Тада се најчешће хране на депонијама. У Бресници, на бору поред старе школе, 2016. и 2017. покушавале су да изграде гнездо, али их је мајска олуја оба пута рушила. Друштво „Сове на опрезу“ је 2017. у сарадњи са ОШ „Момчило Катанић“ поставило вештачку корпу/гнездо, у коју су се роде уселиле већ следеће године. Гнездиле су се успешно и две наредне године, али их нема од 2021. Вероватно су страдале на сеоби – прича Петровић и додаје да, готово по правилу, мужјаци стижу са сеобе неколико дана пре женки и одмах се прихватају обнове гнезда. У новије време роде ређе праве гнезда на стаблима, већ их обично граде на бандерама и људским објектима.
Са дужином тела до 110 сантиметара и распоном крила који може бити и већи од два метра, међу највећим је птицама на овим просторима. Често једри у круговима високо на небу. Оглашава се клепетањем, ударањем горњег дела кљуна о доњи. Животни век је око 20 година, а забележени су примерци који су доживели скоро 40.
– Имају кратак реп, дуге црвене ноге и, такође, црвен и дуг кљун. Младе птице до прве године старости имају тамносиве ноге и кљун. Оно што их разликује од чапљи је лет са испруженим ногама и вратом, док чапље лете са повијеним вратом – наводи Петровић.
Нису велики пробирачи у исхрани. На менију су им жабе, рибе, пуноглавци, пужеви, глисте, ларве, разни ситнији глодари, а понекад се хране и разним отпацима. Строго је заштићена врста, а највећи угрожавајући фактор је губитак станишта, пре свега хранидбених подручја, као што су влажне ливаде, баре и ритови.
– Роде, а посебно младунци, често страдају на електро мрежи. Зато је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије са својим партнерима покренуо сталну акцију измештања гнезда која леже директно на жицама. Гнезда премештају на платформе које су на истим бандерама, само изнад жица на којима страдају – каже Петровић.
Већина популације ове прелепе птице гнезди се у насељима Војводине. Местимично насељава брдске пределе, као и неколико планинских висоравни у југозападној и југоисточној Србији. Према попису ДЗППС-а 2015, јужно од Саве и Дунава забележено је 308 активних гнезда белих рода.
В. Т.
Фото: Драгиша Гашо Петровић
Извор: „Птице Чачка и околине“
ЈАВИТЕ, АКО ИХ ВИДИТЕ…
Два гнезда на столетном храсту у Мрчајевцима забележио је 1984. др Слободан Пузовић. Нажалост, како нам саопштава Драгиша Петровић, стабло овог горостаса биће ускоро посечено због пуцања централног стуба и безбедности људи и објеката у близини. Било је, за сада, безуспешних покушаја гнежђења на разним објектима у Трнави, Трбушанима, Катрзи, Пријевору, Парменцу… Пре десетак година изградиле су биле гнездо на фабричком димњаку ФРА, али када је ложиште упаљено, оне су побегле…
Сваки податак о гнежђењу ових величанствених птица је важан, па овом приликом позивамо читаоце да јаве, ако уоче гнезда и роде у свом крају. Могу се јавити редакцији „Чачанског гласа“, на wеб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије или на телефон 061/187 42 41 Драгиша Гашо Петровић.
УКРАС НА НЕКРОПОЛИ
У Народном музеју у Чачку чувају се остаци камених лукова некрополе из периода Римског царства (4. век нове ере). На њима су уклесане роде са змијама у кљуну. Ови артефакти су нађени приликом ископавања темеља цркве у Бељини.
