ИЗЛОЖБА АУСТРИЈСКОГ КУЛТУРНОГ ФОРУМА У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ
„Чија је мустра бечка“, назив је путујуће поставке Аустријског културног форума изложене у Галерији Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ коју је, у среду, 21. септембра, отворио Адријан Фајкс, аташе за културу Амбасаде Аустрије и директор Аустријског културног форума у Србији. Поставку чини 12 илустрованих плаката на којима је на пригодан и духовит начин обрађено петнаест речи и фраза, које су пореклом аустријацизми, а најчешће се користе у српском језику. Плакате је дизајнирала Милица Ђоковић, а илустровао их је Марко Шерер.
На познату чињеницу да немачки језик има три варијетета, такозвани, „немачки“, „аустријски“ и „швајцарски“ који се гранају у различите дијалекте указала је библиотекар Тања Вуковић, наводећи и примере језичког преплитања са овим језиком.
Она је подсетила да је повезивање на пољу културе између Аустријског културног форума и Градске библиотеке у Чачку започело још пре две године кроз две посете и уручење поклона у књигама, а ова изложба је наставак те сарадње и обогаћивање фонда Одељења стране књиге при чачанској Библиотеци.
БЕЧ, ОБРАЗОВАЊЕ, МАНИРИ…
Беч је током 19. и 20. века био велики узор интелектуалцима са Балкана који су се претежно и школовали у овом граду. Бечка елита била је позната по углађености и стасу, што су многи опонашали добијајући етикецију „мустра бечка“. Кад некоме кажемо да је „мустра бечка“, обично мислимо да се шепури као паун, односно, да се прави важан. Истом фразом обележене су „особе које су лукаве, а праве се фине“.То је често изазивало подсмех у народу.
Реч „мустра“ потиче од немачке речи мустер (примерак, шаблон), појашњење је овог вербалног мотива на једном од изложених плаката… Када за некога кажемо да је права „бечка школа“ мислимо на углађену особу која поштује бонтон и има лепе манире. Можда ће многи који и данас одлазе у Беч на школовање са, како се наводи, романтичарским визијама о узвишеном образовању приметити да је „бечка школа“ превазиђена, да су манири Штраусовог града на лепом плавом Дунаву само мит… Зато се не мора ићи у Беч, довољно је„Бити „фин“ као ђаци бечке школе“, порука је са једног од плаката.
АДРИЈАН ФАЈКС: ЈАКИ ЈЕЗИЧКИ УТИЦАЈИ…
Отварајући изложбу у пригодном обраћању аташе за културу Амбасаде Аустрије Адријан Фајкс је рекао:
– Ова изложба баца ново, интересантно светло на културну размену Аустрије и Србије која траје вековима. Изненадиломе је колико су јаки језички утицаји аустријсконемачког у српском језику. Поред кулинарства, административни и технички појмови, могу се осетити у говорном језику. Надам се да ће вас изложба забавити, изненадити и радујем се што можемо да је покажемо публици у Србији и покажемо да страни језици не нуде само могућност запослења, већ нуде и нове перспективе које откривају не само страну културу и историју већ и сопствену. Срдачно захваљујем Градској библиотеци Чачак на коректној сарадњи и организацији и радујем се, наравно, будућој сарадњи.
ШМЕКЕР, ЦИМЕР, ФРАЈЕР….
Речи цимер, фрајер, шмекер,трачарење, тегет,банкомат, цуцла, шпајз, бухтле, палачинке, карниша (а не гарнишла), и изрази „е баш си мустра бечка“ када описујемо некога превише финог и углађеног и друге, одомаћиле су се у српском језику, али припадају аустријацизмима, односно, аустријској варијанти немачког језика, која има, како се наводи, доста особености у свом речнику.
Те речи се могу чути само у Аустрији, као и у свакодневном говору земаља које су имале вишевековне историјске додире са Аустријом.
Зорица Лешовић Станојевић
Детаљније у сутрашњем издању „Чачанског гласа“
