РЕДИТЕЉКА ИЗ ЧАЧКА АНА ВУЧИЋЕВИЋ, ЕКСКЛУЗИВНО О СВОМ НОВОМ ФИЛМУ
– Овај филм говори о томе како је одрастање у нашој средини табу тема, сексуалност се третира као мистерија о којој није баш добро знати много, природност и спонтаност се апсолутно потискују, а потребе тинејџера апсолутно игноришу. – На том базену јунакиње ће открити шта значи срамота, несигурност, страх – каже за “Глас” Ана Вучићевић. – Филм ће се снимати у јулу ове године у Мрчајевцима, у дворишту Аниних бабе и деде, где је провела своје детињство…
Ана Вучићевић је рођена 1. фебруара 1999. године у Чачку, завршила је Гимназију у родном граду, а 2021. дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду на смеру драматургија. Тренутно је на мастер студијама Филмске и телевизијске режије на истом факултету. Члан је Удружења драмских уметника Србије. Препознајемо је као драматурга веома експресивне ретро-драме „Слобода-Чачак“, која је 9. јуна 2022. године, премијерно изведена у продукцији Градског позоришта Чачак. Ексклузивна је информација да ускоро као режисер и аутор сценарија Ана Вучићевић почиње да снима филм „Базен-рупа“ у Мрчајевцима и има намеру да се више бави темама из свог завичаја.
– Након представе „Слобода-Чачак”, схватила сам да се од нечег сасвим малог може направити велико и значајно за наш град, па сам исте те године покушала да упишем мастер студије Филмске и телевизијске режије, након основних студија драматургије на истом факултету и успела! Пројекат којим ћу завршити мастер је краткометражни играни филм „БАЗЕН- РУПА” који се снима ове године у јулу у Мрчајевцима – каже наша саговорница.
Реч је о аутобиографској причи, а како је до ње стигла, како је сазревала у њој и које, још увек, „табу“ теме су је подстакле да их претвори у свој мастер рад, Ана Вучићевић прича:
– Као мала, гледајући серију „Рањени орао”, мислила сам да се невиност губи пољупцем у врат. Мислила сам да је најбоље удати се за брата Новака Ђоковића и да ћу од своје прве плате купити „Barberi” мантил и „iPhone” и „Luj Viton” торбу. За сада, само имам „iPhone”. Филм „Базен рупа” је аутобиографска прича инспирисана догађајем са летњег распуста, када сам имала 12 година и када сам о овим стварима стално размишљала, маштала да ће се све то остварити док седим и једем сладолед са другарицом Исидором на прашњавој и бучној магистали у Мрчајевцима. Док смо слушале летњи хит „Не кочи” од, тада популарних „Елитних одреда”, правиле фотосешне, кријући да је иза нас шупа са дединим алатом и стари аутомобил, и качиле те слике на Фејсбук, мислиле смо да смо „преспремне“ за свет одраслих. Да све већ знамо и да то време само треба да дође! Ипак, нисмо биле у праву. Овај филм говори о томе како је одрастање у нашој средини табу тема, сексуалност се третира као мистерија о којој није баш добро занати много, природност и спонтаност се апсолутно потискују, а потребе тинејџера апсолутно игноришу.
КОЛИКО ЈЕ ТЕШКО БИТИ ДЕВОЈЧИЦА?
– Моје главне јунакиње, дванаестогодишње девојчице Јана и Теа ће провести дан на базену који није базен какав су замишљале. То није онај базен на којем могу да маштају Флориду и луде журке, какве су виђале у музичким спотовима. Напротив, схватају да је врло незгодан. На том базену ће открити шта значи срамота, несигурност, страх. Ту ће се десити ствари о којима главне јунакиње неће бити спремне да говоре, а то је колико је тешко бити девојчица! Пружавши противречне и комплексне емоције, овај филм би требало да нас врати у наивне и забавне тинејџерске дане, па онда са малом дозом ироније и осећаја горчине тргне, тако стварајући нешто, заправо, право и истинито. Ово је филм о томе шта је мене као младу особу дефинисало. Летње подне у Мрчајевцима, напади смеха и размирице са најбољим пријатељицама, стално доказивање пред дечацима, којих се сада са носталгијом сећам док ме још увек потреса и растужује чињеница да у неком селу у Шумадији и данас постоје неке две танане и крхке Јана и Теа, које муку муче са лепотом и тежином свог одрастања.
Филм је подржан на конкурсу Филмског Центра Србије за развој завршних студентких филмова у августу прошле године уз образложење: „Комисија је оценила један је од најбоље конципираних и разрађених предложених пројеката у врсти краткометражног играног филма. Добро дефинисани односи међу ликовима, прича о сазревању и јасна премиса, употпуњени реалистичком продукционом експликацијом током разговора са ауторима, определили су чланове Комисије да овај пројекат недвосмислено треба подржати“. Од Ане сазнајемо да тренутно очекује и исход конкурса Града Чачка, чију подршку очекује.
– Протеклих месеци радили смо детаљне кастинге у циљу проналажења деце-глумаца за овај филм у скоро свим чачанским основним школама, којима бих овог пута хтела да захвалим на помоћи. Током кастинга, боравећи у школама и разговарајући са ученицима о њиховом свакодневном животу, о пријатељству, љубави, обавезама је било драгоцено, јако важно за развој нашег филма. То нас је вратило у наш период основне школе, схватили смо да су тинејџери увек исти – ведри, нежни, пркосни и срамежљиви, као и то да у многим школама у Чачку у женским тоалетима једва да постоје тоалет папир и сапун, а да не спомињем хигијенске улошке. У јулу ове године филм ће се снимати у Мрчајевцима у варошици у којој сам одрасла, у дворишту мојих бабе и деде, где сам провела своје детињство, у циљу да што аутентичније прикажем одрастање мојих јунакиња у мањој средини, у околини Чачка – најављује ова млада редитељка.
МЛАДИ У АУТОРСКОМ ТИМУ
Од Ане сазнајемо и ко, поред ње, чини ауторски тим филма „Базен-рупа”, а радује чињеница да је реч о младим људима који на уметнички начин промишљају живот и време у коме стварају. Екипу чине млади већином из наших крајева, који су активни на локалном нивоу, напомиње Ана. Продуценткиња је Катарина Бугарин, студенткиња Филмске и телевизијске продукције на Факултету драмских уметности, продуценткиња Фестивала „Камео”. Директор фотографије је Милош Радовановић Миговац из Велеса код Гуче, који је у више наврата излагао у Галерији “Надежда Петровић”, а тренутно је на завршној години на катедри камере на Факултету драмских уметности.
– Приликом снимања, такође, планирамо да укључимо што више и младих и старијих Мрчајевчана, филмских ентузијаста, који ће кроз статирање и волонтирање постати део наше филмске екипе. За сада знамо да ће улогу дванаестогодишње Тее тумачити Ива Мијатовић, ученица ОШ “Татомир Анђелић” из Мрчајеваца – открива наша саговорница.
Планирано је да читав пројекат буде завршен до септембра ове године, након чега следи фестивалски живот и премијере у Мрчајевцима и Чачку.
– И у наредном периоду планирам да наставим да се бавим локалним темама, снимам и радим што више у Чачку – најављује млада редитељка Ана Вучићевић.
АНИН ОПУС
Поред драме по којој је препознатљива чачанској публици „Слобода-Чачак“ из 2022, реализовани су јој сценарији: „Мама и ја“ 2019. Јелисавете Николић, „Селица“, 2020. и „Дечаци су постали цвеће“, 2021. Милутина Милошевића, „Као ти“, 2021, Неде Живановић. Сценарио „Рођен у цвећу ливада“, 2021. подржао је Филмски центар Србије на конкурсу за унапређење и развој сценарија. За радио-драму „Заљубљени јорганџија Мика“, 2020. освојила је награду на конкурсу Радио Београда.
Радове су јој објавили: драму „Слобода-Чачак“ – Народна библиотека „Илија М. Петровић“, Пожаревац. Кратку причу „Жене слободе“ у збирци кратке ангажоване приче „Мокри(н) чвор“ – Хелсиншки одбор за људска права. Кратку причу „Базен-рупа“ у збирци „Supergirls“ – Centar E8“ – and Reflektor Teatar.
Чекамо премијеру!
Зорица Лешовић Станојевић
Фотографије: Архива саговорнице
