Društvo

БАТОКЉУН – „СНАГАТОР“ МЕЂУ ПЕВАЧИЦАМА

„ПТИЦЕ ЧАЧКА И ОКОЛИНЕ“

Као што му и име говори, има веома јак кљун и мишићне вилице, чији стисак производи силу као терет од чак 50 килограма! Одомаћен назив је и трешњар, јер су му трешње, тачније коштице овог воћа, међу омиљеном храном. Довољан је један ударац његовог снажног кљуна да пробије малу, али јаку коштицу, како би се домогао своје посластице. Припада породици зеба, али, у односу на рођаке, попут чижка и чешљугара, видно је већи. Зато се може назвати снагатором међу сродним птицама певачицама, каже Драгиша Гашо Петровић, добар познавалац птичијег света.

– Већ на први поглед уочава се његова здепаста силуета, а посебно веома јак троугласт и робустан кљун. Он му служи за отварање тврђих плодова и семенки коштичавог воћа. Храни се и бобицама, пупољцима, а нешто ређе гусеницама и инсектима. Зими се окупља у мања јата, а баш у тим месецима посластица су му коштице трешње које са лакоћом ломи. Тада посећује и хранилице, па се може видети како ужива у семенкама сунцокрета и по обичају тера конкуренцију већ самом појавом – описује Петровић.

Полови батокљуна (лат. Coccothraustes coccothraustes, енг. Hawfinch) су слични, мада су мужјаци мало интензивније обојени од женки, које су једва приметно мање од мужјака. Према подацима Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, ова птица је почетком 21. века гнездарица у свим регионима Србије. Популација се сматра стабилном, равномерно је распрострањена у побрђу и брдским пределима, а радо долази и у паркове и воћњаке, посебно где има засада трешње. Али, скоро увек се држи високих крошњи, па је тешко уочљива. Нема је у планинским четинарским шумама и обешумљеним подручјима.

– Гнезди се једном годишње, од априла до јула. Гнездо прави мужјак прилично високо уз стабло или на вишим бочним гранама дрвећа. Женка снесе два до седам јаја и на њима лежи непуне две седмице – наводи Петровић.

С обзиром на то да настањује готово читаву Европу, осим севера Скандинавије, догађа се да се за јачих зима северније популације селе у топлије крајеве, најчешће у јужне делове Европе, а ретко у северну Африку. Зима је, каже наш саговорник, период кад се батокљун може видети у околини Чачка, па и у самом граду, а редован је посетилац Суве Мораве.

У Србији има статус станарице и гнездарице и строго је заштићена врста. Поред губитка станишта, ову прелепу птицу угрожавају криволов, хватање ради држања у кавезима и шверц уловљених птица, углавном за тржиште западне Европе.

В. Т.

Фото: Драгиша Петровић

Извор: „Птице Чачка и околине“, „Птице на длану“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.