Банке почеле да наплаћују чак и онлајн услуге – како да грађани прођу јефтиније
ИЗВОР: РТС
Многи су прешли на електронско банкарство због пандемије коронавируса. Банке су у међувремену те бесплатне услуге почеле да наплаћују. Банкарски трошкови су између 3.000 и 8.000 динара годишње, где спадају и одржавање рачуна и све трансакције. Не можемо да се изборимо да то буде јефтиније, али можемо да изаберемо банку или променимо банку, каже за РТС Душан Узелац, уредник портала „Каматица“.
Душан Узелац је у Јутарњем програму истакао да нису све банке кориговале услугу електронског плаћања, али јесу оне највеће.
„Банке то раде, онај део ценовника који се тиче провизија, више нас заболи него друге провизије које мењају, али банке на три или четири месеца мењају ценовнике и обавештавају грађане“, објашњава Узелац.
Према његовим речима, увек има банака које су повољније и које су скупље, и то су пословне политике.
„Оне кроз те пословне политике управљају својим пословањем и клијентима које ће привући, а које ће одбити. Морамо да разумемо да неке банке и не желе одређене врсте клијената и то на неки начин раде са ценовном политиком“, објашњава уредник портала Каматица.
Додаје да је провизија за онлајн плаћање од 15 и 30 динара по налогу, у зависности од банке.
„То није велики трошак, мало нас наљути цела та ситуација, али на крају године то није трошак који критично утиче на наш буџет. Ово је друга страна једначине. Ми не зарађујемо довољно да би нам ови трошкови били безначајни“, истиче Душан Узелац.
Према његовим речима, годишњи трошкови банкарских услуга су између 3.000 и 8.000 динара. Ту спадају и одржавање рачуна и све трансакцијске ствари.
Наглашава да постоје банке које су повољније и да ће често мање банке, које желе нове клијенте, спустити цене па ће после неког времена подићи. Банке су електронско банкарство промовисале годинама уназад и сада су почеле да то наплаћују.
Који је разлог за поскупљење
У банкама објашњавају да су почели да наплаћују како би покрили трошкове сервисирања.
Уредник портала Каматица каже да свако ко поскупи нешто мора да оправда са неким разлогом. Додаје да банке имају и сервере и целе системе који функционишу у позадини за сва та плаћања и све то кошта.
„Не бих се ја бавио њиховим трошком, већ би се бавио колико то нама вреди. Не можемо да се изборимо против цена да то буде јефтиније али можемо да изаберемо банку, променимо банку и да кажемо ово ми се исплати и то ћу да користим“, поручује Душан Узелац.
Банке могу да мењају цене својих услуга, али о томе морају да обавесте клијенте два месеца пре примене нових тарифа, а клијент сам одлучује да ли му то одговара или не.
„Банке су у обавези да обавесте клијенте за све промене услова сарадње. Свако ко има текући рачун у банци има потписан уговор о сарадњи, то је пословно-техничка сарадња. У моменту склапања уговора имате један ценовник. Уколико то касније мењају, дужни су да вас обавесте и ви на то имате могућност да не прихватите, затворите рачун и одете у другу банку или да нечињењем наставите сарадњу“, објашњава Узелац.
Европа мења прописе, нове директиве траже да се ограниче накнаде и каматне стопе и ојачају права потрошача.
„Не могу да тврдим, али не верујем да ће бити далеко од правила ЕУ. Нисмо ми земља која нема све то устоличено, имамо врло јака права потрошача и Народна банка има свој центар за заштиту корисника финансијских услуга. Води се и правна битка против банака око наплате кредита. Нису корисници банкарских услуга незаштићени и обесправљени. Механизме имамо и њихово ојачавање је добра ствар“, закључује Узелац.
