У оквиру прославе 15 година постојања Удружења пословних жена “Надежда Петровић”, недавно је у Етнографском музеју психолог Милица Чолић одржала предавање на тему, burnout односно, синдрома сагоревања.
– Вurnout је синдром који се јавља као пролонгирани одговор на хроничан стрес на послу. Он обухвата промењен доживљај, како себе, тако и других. Не јавља се преко ноћи, већ је постепен процес. Симптоми су у почетку суптилни, не препознају се, али с временом постају много озбиљнији. Психолог Милица Чолић, са дугогодишњим професионалним искуством, говорила је о томе шта је burnout, које су његове фазе, како га препознати на време и како превазићи синдром сагоревања. Иако смо свесни потребе да поставимо приоритете и чувамо своје ментално здравље, то често заборављамо у свакодневном животу, и то је био повод да организујемо предавање за наше чланице, али и за остале заинтересоване жене – каже Горана Танасковић, директорка Удружења пословних жена “Надежда Петровић”.
ЕМОЦИОНАЛНА, МЕНТАЛНА И ФИЗИЧКА ИСЦРПЉЕНОСТ
– Синдром сагоревања (burnout) је стање емоционалне, менталне и физичке исцрпљености, које настаје као последица дуготрајног стреса, најчешће повезаног са послом. Манифестује се осећајем прекомерног умора, губитком мотивације, смањеном продуктивношћу и негативним ставом према раду. Кључне карактеристике укључују емоционалну исцрпљеност, цинизам према радном окружењу и осећај неадекватности или смањеног личног постигнућа – објашњава психолог Милица Чолић.
Вurnout, или синдром сагоревања је појам који је први пут дефинисан 70-их година прошлог века.
– У почетку је описивао физичко и емоционално исцрпљивање, које је настало као резултат дуготрајне изложености стресу на радном месту. Иако се термин “burnout” појављује тек у модерном добу, феномен сагоревања није искључиво савремен. И пре него што је појам постао популаран, људи су се суочавали са емоционалним и физичким исцрпљивањем због прекомерног рада, стреса и животних притисака. У данашње време, са убрзањем животног темпа, технологијом и повећањем захтева на радном месту, burnout је постао све присутнији и препознат је као озбиљан проблем. Такође, савремени живот доноси и додатне стресоре, као што су стална повезаност путем технологије и очекивања која су често нереална – наглашава Милица Чолић.
Према речима психолога, burnout се може препознати кроз различите симптоме који се обично јављају у три главне категорије, а то су: емоционална исцрпљеност, деперсонализација и смањена ефикасност.
– Емоционална исцрпљеност подразумева осећај умора, губитак енергије и осећај да не постоји капацитет да се адекватно одговори на захтеве посла. У оквиру burnout, ово стање је често резултат дуготрајног излагања стресу и захтевима посла, без адекватних стратегија за опоравак и регенерацију. Деперсонализација или цинизам је удаљавање од посла, осећај цинизма, негативан став или ментално дистанцирање према обавезама и колегама. То је стање у којем особа развија емоционално дистанцирање, равнодушност или чак негативан и циничан став према свом послу, колегама или клијентима. Смањени осећај постигнућа је осећај неефикасности, губитак самопоуздања и осећај да се постигнути резултати не вреднују или нису довољно добри. У оквиру burnout, ово стање је посебно повезано са исцрпљеношћу и деперсонализацијом, где особа губи мотивацију и задовољство у раду, чак и када објективно постиже добре резултате – објашњава Милица Чолић.
Према речима наше саговорнице, бурноут се може десити људима из различитих професија, али неке су делатности посебно подложне због природе посла, радног окружења и стреса који доносе. Међутим, синдром сагоревања се дешава у свим професијама, било да је професија креативна или не. Људи често мисле да особе које раде свој посао из љубави не могу да доживе burnout, што је потпуно погрешно, наглашава психолог и додаје:
– Истраживања сугеришу да жене чешће пријављују симптоме burnout, него мушкарци, што може бити повезано са додатним оптерећењима, као што су балансирање између посла и породичних обавеза. Важно је напоменути да burnout погађа свакога, без обзира на професију или пол.
ФАЗЕ СИНДРОМА САГОРЕВАЊА
Синдром сагоревања обично се развија кроз неколико фаза. Најчешће се истиче пет главних, а то су: фаза ентузијазма, стагнације, фрустрације, апатије и потпуне исцрпљености.
– У фази ентузијазма људи су мотивисани и узбуђени због посла. Осећају се енергично и спремни су да преузму изазове. У фази стагнације мотивација почиње да опада. Људи се суочавају са првим знацима стреса и умора. Могу се приметити знаци мање продуктивности и да је потребно више времена за исте задатке. У фази фрустрације стрес се повећава, а емоционална исцрпљеност постаје све израженија. Појављује се осећај цинизма и безнађа. Особа почиње да губи интерес за свој рад и да се повлачи из друштвених интеракција. У фази апатије особа се осећа потпуно исцрпљено. Осећај беспомоћности и незадовољства постаје доминантан. Ту је и емоционална удаљеност од посла, колега и чак и самих себе. Фазу потпуне исцрпљености карактерише озбиљна емоционална, физичка и ментална исцрпљеност. Могу се јавити физички симптоми, као што су проблеми са спавањем, главобоље и опште лоше здравље. Особа може развити озбиљније менталне проблеме, попут анксиозности или депресије – објашњава Милица Чолић.
Превенција burnoutа захтева проактиван приступ и може укључивати различите стратегије, као што су: постављање граница, узимање пауза, физичка активност, подршка колега и пријатеља, постављање реалних циљева и едукација о стресу.
– Одредите радно време и поштујте вашу сатницу. Редовне кратке паузе током радног дана могу помоћи да се освежите и смањите стрес. Вежбање значајно смањује ниво стреса и побољшава расположење. Разговор са колегама, пријатељима или члановима породице може пружити емоционалну подршку и помоћи да се преброде тешки тренуци. Будите реални у вези с очекивањима и циљевима. Разумевање симптома и узрока стреса може помоћи у препознавању проблема, пре него што постану озбиљни – наглашава психолог Чолић.
ЉУБАВ ПРЕМА ПОСЛУ НЕ ГАРАНТУЈЕ ИМУНИТЕТ НА СТРЕС
– Вurnout се може догодити и у послу који волите. Чак и када вас посао испуњава и мотивише, дуготрајни стрес, висока очекивања или преоптерећеност могу довести до сагоревања. Љубав према послу не гарантује имунитет на стрес. Понекад страст може повећати притисак, јер људи често постављају више захтеве за себе. Важно је препознати знаке стреса и сагоревања, чак и у омиљеном послу, и активно радити на очувању баланса између рада и приватног живота – нагласила је Милица Чолић.
РАВНОТЕЖА У ЖИВОТУ
– Данас бити жена предузетница или на руководећем положају, мајка, супруга, кћерка, пријатељица, изузетно је захтевно и изазовно. Да ли можемо да будемо успешне у свим улогама? Наравно, можемо. Да ли бурноут може имати последице на наше здравље, физичко и ментално? Да, може. Да ли ли би требало да се заштитимо? Требало би. Да ли успевамо да препознамо синдроме сагоревања? Нажалост, углавном касно. Бавећи се одговорним послом, некада књиговодственом агенцијом, а данас у Привредној комори где има много изазова, знам да је за добре резултате често потребно ангажовање од 12 или 15 сати дневно. За све ове године рада, а иначе сам пред пензијом, научила сам да препознам сегменте којима треба посветити више, односно, мање пажње. Управо због тога што сам неке проблеме морала да решавам сама, желела сам да оснивањем Удружења пословних жена помогнемо предузетницима и женама на руководећим положајима да лакше и брже превазиђу одређене проблеме. Истовремено, бити одговорна на послу, према родитељима, деци, брачном партнеру, захтева велико ангажовање и снагу. Само уз велику љубав према најмилијима и љубав према послу, можемо све постићи. Сматрам да уколико се ради са изузетном преданошћу и љубављу, наше пожртвовање није сагоревање у правом смислу те речи. Савет предузетницама, као и свим женама је да се максимално посвете породици и себи, јер је срећна и задовољна жена, успешна и на послу. Дакле, неопходан је баланс, равнотежа у животу – нагласила је Горана Танасковић.
Нела Радичевић
Фото: Архива саговрника
